Министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић је донео Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону  и матичне државе и дијаспоре, по конкурисима који су били отворени од 01. фебруара 2024. године до 12. фебруара 2024. године.

Увид у објављене одлуке о суфинансирању пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

http://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

 
Министарство просвете Републике Србије, у складу са Стратегијом очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, израдило је пројекат "Србија за Србе из региона", којим је предвиђена додела стипендија за младе припаднике српске националне заједнице из држава у региону.
У том циљу, Република Србија ће кроз Пројекат у школској 2023/2024. години понудити нових 80 стипендија за упис на високошколске установе у Републици Србији у школској 2024/2025. години.
Више података можете пронаћи на следећем линку:https://prosveta.gov.rs/skolski-i-studentski-zivot/stipendije/stipendije-srbije-stranim-studentima/srbija-za-srbe-iz-regiona/

Одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре
Обавештавамо да је министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић 19. јануара 2024. године донео Одлуку о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.
Конкyрс ћe бити отворен y периодy од 01. фебруара 2024. године од 15.30 часова до 12. фебруара 2024. године до 15.30 часова.
Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:
https://www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs

29. децембар 2023. 

Министарство културе Републике Србије расписало je шест конкурса у области међународне сарадње у 2024. години у циљу промовисања наше културе у свету и подршке уметницима.

Конкурси су расписани за суфинансирање мобилности уметника и професионалаца у области културе и уметности, суфинансирање пројеката у области културе и уметности који су подржани кроз међународне фондове/програме, затим суфинансирање пројеката за промовисање културе и уметности Републике Србије у иностранству у дигиталном формату и суфинансирање програма и пројеката међународне сарадње у области културе и уметности.

Такође, расписани су и конкурси за предлагање програма/пројеката у области културе и уметности у сезони 2024/2025. године за Културни центар Србије у Паризу и Културни центар Србије „Иво Андрић” у Пекингу.

Напомињемо да право на учешће на конкурсима имају правна лица са седиштем у Републици Србији.

Све информације о детаљима конкурса, потребној документацији и достављању пријава налазе се на сајту Министарства културе https://www.kultura.gov.rs/konkursi/30 .

Поводом предстојећих парламентарних избора у Републици Србији, расписаним за 17. децембар 2023.године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

“Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 25. новембра 2023. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име и презиме бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Поред тога, увид у податке који се воде о бирачу може се извршити и преко Портала еУправа (услуга еЗахтев за упис/измену података у Јединственом бирачком списку). Потребно је да је грађанин регистровани корисник Портала еУправа. Пријава на Портал еУправа могућа је путем мобилне апликације ConsentID или квалификованим електронски сертификатом.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Захтеви за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству и за упис у јединствени бирачки списак доступни су на следећим линковима:

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_birački_spisak_podataka_da_će_birač_glasati_u_inostranstvu_2023_01.pdf

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_jedinstveni_birački_spisak_u_Republici_Srbiji_2023_01.pdf

Обавештавамо да је Одлуком Министра спољних послова расписан Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који за циљ имају употребу, учење, чување, неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког и верског идентитета, у области образовања.

Конкурс ће бити отворен у периоду од 13. до 23. октобра 2023. године.

Све потребне информације доступне су на следећем линку - www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php.

Обавештавамо да је, поводом трагичног догађаја у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду од 3. маја 2023. године, Одлуком Владе Републике Србије проглашена тродневна жалост на читавој територији Републике Србије почев од петка, 5. маја, закључно са недељом, 7. мајем 2023. године.

Амбасада Републике Србије у Босни и Херцеговини захваљује на бројним изјавама саучешћа и подршке, које je овим поводом примилa.

Амбасада, такође, обавештава да ће у њеним просторијама, на адреси Обала Мака Диздара 3а у Сарајеву, бити отворена књига жалости у следећим терминима:

Петак, 5. маја од 10:00 до 13:00 часова и од 14:00 до 16:00 часова,
Суботу, 6. маја од 12:00 до 14:00 часова,
Недељу, 7. маја од 12:00 до 14:00 часова и
Понедељак, 8. маја од 10:00 до 13:00 часова.

Изјаве саучешћа могу се слати и електронским путем на адресу: ambasada.sarajevo@mfa.rs.

Обавештавамо да је расписан конкурс за доделу стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2022/2023. годину.

Кандидати заинтересовани за добијање стипендије пријаву подносе преко дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Босни и Херцеговини.

Рок за пријаву је 26. мај 2023. године.

Потребне информације доступне су овде.

 

Обавештавамо да је први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић донео одлуку број 17/30-2023/01 о расписивању конкyрса за сyфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, и  одлуку број 18/30-2023/01 о расписивању конкурса за сyфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону а који имају за циљ употребу, учење, чување, неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког и верског идентитета.

Конкурси су отворени у периоду од 1. до 15. фебруара 2023. године.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

https://www.mfa.gov.rs

Обавештавамо да је први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић донео одлуку којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

- организација дијаспоре и организација Срба у региону,
- удружења чије су делатности или део делатности усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања,
- дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије,
- цркве и верске заједнице,
- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији.

Увид у расписани јавни позив можете извршити на следећим линковима:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

21. октобар 2022. године

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Берлину на састанку министара спољних послова учесница "Берлинског процеса", на коме је било речи о припреми самита ове иницијативе 3. новембра, али и о енергетској безбедности, мигрантској кризи и европским интеграцијама западног Балкана.

Министар Селаковић је после састанка изјавио да је на том скупу, коме је председавала министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок, било речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану.

Kако је навео шеф српске дипломатије, састанку су, осим министара са западног Балкана, присуствовали и министри спољних послова Аустрије, Чешке, Грчке, Хрватске и Бугарске, али и представници Италије, Уједињеног Краљевства, Француске и Пољске.

"На састанку је било речи о припреми самита 'Берлинског процеса' који ће бити одржан 3. новембра у Берлину, али се посебна пажња посветила питањима као што су енергетска безбедност, мигрантска криза, свакако европске интеграције западног Балкана. Било је речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је пренео да је састанак у Берлину био прилика и за билатералне сусрете и да је са министрима спољних послова Северне Македоније и Грчке, Бујаром Османијем и Никосом Дендијасом разговарао о безбедносној, енергетској кризи у Европи, кризи која је изазвана повећаном стопом инфлације која је резултат рата.

Према његовим речима, са колегама из Северне Македоније и Грчке разговарао је и о изазовима са којима ћемо се сусретати у будућности.

Министар Селаковић је навео да је једна од посебних тема била мигрантска криза, зато што се Северна Македонија, Грчка и Србија налазе на југиосточној европској мигрантској рути, односно мигрантској рути која нашу позицију чини врло парадоксалном.

Шеф српске дипломатије је објаснио да мигранти долазе у Србију и Северну Македонију са територије земаља ЕУ, не са циљем да у њима остану, већ да би опет отишли у земље ЕУ.

"Још једном сам истакао важност заузимања и дефинисања јединствене европске позиције по овом питању, како би се заиста нашао ефикасан, делотворан и добар одговор на овај велики изазов и велики проблем са којим се суочава цела Европа", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић се на маргинама скупа састао и са државним министром за Европу у Министарству иностраних послова Уједињеног Краљевства Леом Докертијем.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији. Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену. И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога. У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато, једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град. Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези, подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава, требало да се поштује од стране свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.

Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују. Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

24. септембар 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума.

"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН.

"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић.

Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН.

"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане.

"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
 
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
 
Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
 
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
 
Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

02.09.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већа министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.

Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савета министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

10. јун 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Солуну на састанку министара спољних послова у оквиру Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и нагласио да је то била одлична прилика да Србија афирмише ставове и позицију по питањима важним не само за регион, него и за глобална кретања, а који се односе на принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета и посвећеност Србије дијалогу.

Министар Селаковић изјавио је након састанка да је Србија посвећена поштовању међународног права и дијалогу.

“То је наша чврста позиција када је реч о поштовању основних принципа међународног права и Повеље УН, као што је принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета, али и посвећеност Републике Србије ономе што јесте мирно решавање спорова, посвећеност дијалогу не само у нашем случају, дијалогу Београда и Приштине, него уопште дијалогу као основном инструменту дипломатије у тражењу решења за оно што јесу спорна питања”, навео је шеф српске дипломатије.

Према његовим речима, већина учесника је подржала дијалог Београда и Приштине, а неке од држава чланица, као што је била представница Румуније, отворено су исказале не само подршку већ и поштовање према ономе како Србија под председником Александром Вучићем успева да ради. Министар је пренео да су и поједине државе позвале Приштину да се више укључи у дијалог и конкретним својим гестовима и активностима покаже да јој је заиста до дијалога и стало.

Селаковић је навео да је на састанку министара спољних послова главна тема била Украјина и дешавања која су везана за ратне сукобе, као и да се разговарало и о томе какве последице тај сукоб може да остави по европске интеграције западног Балкана.

Шеф српске дипломатије навео је да ће на Самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи имати част да представља председника Србије и нашу државу, с обзиром на то да је председник Алексадар Вучић на састанку са немачким канцеларом Олафом Шолцом.

“То је не само прилика да се афирмишу ставови и вредности за које се ми боримо већ да се конкретно боримо оваквим врстама наступа и састанцима које имамо на маргинама оваквих догађаја за оно што јесу главни ставови и циљеви наше спољне политике”, закључио је министар Селаковић.

На маргинама Самита у Солуну министар Селаковић имао је и билатералне састанке са шефовима дипломатија Словеније и Северне Македоније, Тањом Фајон, односно Бујаром Османијем, као и са замеником министра иностраних послова Босне и Херцеговине Јосипом Бркићем, са којима је разговарао о билатералним и регионалним питањима.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

10. јун 2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас да савремена геополитичка дешавања потврђују колики је значај унапређења регионалне сарадње и вођења одговорне регионалне политике, која пре свега подразумева решавање свих отворених питања дијалогом.

Селаковић је, обраћајући се учесницима министарског састанка Процеса сарадње у југоисточној Европи, који се одржава у Солуну, констатовао да развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа, чему је Република Србија у потпуности посвећена.

Србија ће, према његовим речима, наставити потпуно посвећено да промовише здраве односе са свима у региону, засноване на узајамном поштовању, разумевању и опредељењу за заједничку европску будућност.

„Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената Европске уније, и то не само за обезбеђивање стабилност региона и његов даљи економски просперитет, већ и за стабилност и безбедност читаве ЕУ. Управо због тога, од посебног значаја је наше заједничко ангажовање, у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона, као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ“, навео је шеф српске дипломатије.

Пуноправно чланство у Европској унији јe, према његовим речима, један од спољнополитичких приоритета Републике Србије, и верујемо да је место читавог региона у ЕУ, јер без његовог укључивања, европски политички и економски простор неће бити потпун.

Осврћући се на ситуацију у Украјини, поручио је да је Србија у потпуности привржена поштовању начела територијалног интегритета и политичке независности држава, као једног од основних принципа међународног права.

„Као што смо посвећени очувању суверености и целине своје територије, Република Србија се исто тако залаже за поштовање територијалног интегритета других суверених држава, самим тим и Украјине. Желим посебно да истакнем да је Република Србија принципијелно посвећена мирном решавању спорова и да, у том смислу, подржава све напоре који су усмерени на преговоре. Такође, спремни смо да пружимо сваку врсту хуманитарне помоћи угроженом становништву и да учествујемо у обнови градова у Украјини“, казао је Селаковић.

Министар спољних послова Србије обратиће се данас и учесницима Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и бити у прилици да одржи низ билатералних састанака на маргинама скупа у Солуну.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

08.06.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у Охриду, где jе учествоваo на самиту Отворени Балкан и, том приликом, поручио да је ова иницијатива идеја људи који хоће да сарађују и који хоће будућност у заједништву, те да она припада балканским народима.

Председник Вучић је изразио уверење да ће све више грађана Северне Македоније, Србије и Албаније, али и других земаља региона, подржати иницијативу Отворени Балкан.

"Ово је наша иницијатива, инцијатива људи са Балкана, оних који схватају да морају да се повезују и да морају сами да решавају проблеме. Све што смо радили, и у економији, и све оно што је важно за грађане, одражава се у односима Северне Македоније, Србије и Албаније. Готово да немамо билатерална отворена питања, немамо никакавих захтева ни према коме, сем да будемо пријатељи и радимо у корист грађана", поручио је председник Вучић и нагласио да су заједничка сарадња и напредак једино што нико не може да спречи, "већ зависи директно од нас".
 
"Желимо да пољопривредници буду задовољнији, јер могу више да извезу, да имамо више туриста, да и једни и други живимо боље, да размишљамо шта можемо добро да урадимо", истакао је председник и посебно захвалио европском комесару за проширење и суседску политику Оливеру Вархељију што је дошао на скуп да подржи иницијативу.

Председник Вучић је изнео и свој предлог за јачање сарадње пред зиму.
 
"Важно је да формирамо радне групе одмах или на следећем састанку, пре великог самита који имамо и сајамских манифестација крајем лета у Београду. Да формирамо радне групе које ће да брину како да превазиђемо тешкоће у снабдевању намирницама и енергентима. То је у највећем интересу наше три земље, али и целог Балкана", навео је председник и додао да Србија очекује да стигну хеликоптери који су купљени за гашење пожара, а будући да нас чека топло лето, поручио је да ће Србија бити спремна да интервенише и помогне албанским и македонским пријатељима, док исто очекује и од њих, у неким другим областима.

Премијер Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски изјавио је да су земље на Западном Балкану у условима кризе и рата у Украјини међусобно упућене једне на друге, те да је ово време великих изазова које тражи заједништво.
 
"Отворени Балкан је наша задужбина за мир и већ је дао прве резулате за грађане и привреднике. То је наша визија о Балкану, да је интегрисан и да мир и стабилност више нико не доводи у питање. Желимо и више инвестиција, тражимо да ЕУ подржи наш напор. Иницијатива ће постати све атрактивнија“, рекао је премијер Ковачевски и објаснио да је циљ иницијативе да се убрза кретање људи, робе, капитала и услуга, као и да се повећа конкурентност привреда и стандард грађана.

Председник Владе Републике Албаније Еди Рама поручио је да на Западном Балкану, у условима рата у Украјини, треба да се разговара још отвореније, те да у условима кризе треба да се појача сарадња у региону.

"Рат у Украјини чини да иницијатива Отворени Балкан буде још нужнија него што је била пре", истакао је албански премијер.
 
Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, који је на Самиту Отворени Балкан у Охриду присуствовао као посматрач, поручио је да је до сада учествовао на разним скуповима, али да је овај "дефинитивно ново лице" Западног Балкана и апеловао да на следећем оваквом окупљању буде шест, а не пет лидера.

"Све теме које су третиране искључиво се односе на животни стандард грађана, било да се ради о слободном промету, пољопривреди, енергетици, туризму, активној кризи или великим инфраструктурним пројектима. Ово је дефинитивно један нови приступ и представља заокрет у односу на оно што су до сада биле теме. Прошлост не можемо да променимо. Све што можемо је да променимо будућност", рекао је црногорски премијер на завршној конференцији за новинаре после Самита и истакао да ће свака иницијатива која може да води ка било каквом прогресу и помирењу имати подршку Владе Црне Горе.
 
Председавајући Већа министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија рекао је да, нажалост, у БиХ не постоји консензус око Отвореног Балкана из политичких разлога, иако га апсолутно подржавају и пословна заједница и грађани.

"Искрено се надам да сам последњи који говори као посматрач или гост Отвореног Балкана", рекао је Зоран Тегелтија.
 
На самиту регионалне иницијативе Отворени Балкан потписано је више споразума и меморандума о сарадњи три земље чланице: Споразум о сарадњи на Западном Балкану у области признавања диплома и научних признања издатих у високошколским установама и другим овлашћеним институцијама, Меморандум о разумевању и сарадњи у области туризма за Западни Балкан, Меморандум о разумевању и културној сарадњи на Западном Балкану, као и Меморандум о разумевању и сарадњи пореских управа на Западном Балкану.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

25.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

20. мај 2022.

Министар спољних послова Србије поручио је да је данашње, 132. заседање Комитета министара Савета Европе, била прилика да се јасно изложе наши ставови по питању ситуације у Украјини и проблема који ће се у будућем времену наћи пред СЕ, а то је захтев тзв. Косова за чланство у овој организацији.

Селаковић је истакао да је тим поводом у Торину разговарао са генералном секретарком СЕ Маријом Пејчиновић Бурић, која је, како је подсетио, показала велико разумевање за наше ставове још када је почетком године бавила у званичној посети Србији, а министар је навео и да је разговарао са министрима спољних послова Данске, Ирске, Исланда, Азербејџана, Јерменије, Грузије, Молдавије, као и заменицима шефова дипломатија Украјине и Словачке.

"Ово је била прилика да их ближе упознам са нашим ставовима и позицијом по питању захтева тзв. Косова за чланство у СЕ", рекао је Селаковић, указавши да је реч о убедљивој већини држава које су до сада увек биле на нашој страни и које су имале јасан и принципијелан став подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, док је, према речима министра, сусрет са колегама из Ирске и Исланда био мотивисан тиме што су те државе чланице Бироа комитета министара СЕ, додавши и да је Ирска данас од Италије преузела председавање Комитету министара СЕ за период од наредних шест месеци.

"И овом приликом Србија је потврдила да је једна од ретких европских држава која има врло јасне ставове по питању основних начела спољне политике, односно, да се руководи основним начелима Повеље УН, да поштује територијални интегритет и суверенитет других држава и да поштује међународно признате границе", рекао је Селаковић, нагласивши да су данас неки говорници, представници седам или осам држава, на један непринципијелан начин говорили о поштовању територијалног интегритета и суверенитета неких европских држава, док неке друге државе чији је територијални интегритет нарушен, као што је Србија, нису ни поменули.

Селаковић је казао да је евентуални захтев за пријем Приштине у СЕ директно у супротности са најмање два члана Статута СЕ, указавши да је то је акт који је у супротности са Резолуцијом СБУН 1244, као и да је то акт директно уперен против очувања јединства СЕ, а да је јединство међу државама једно од кључних начела које је дефинисано Сатутом СЕ.

"Свака врста аргументације да је тзв. Косово 'црна рупа' у Европи, где апсолутно није присутан СЕ са свим оним вредностима које заступа, није тачна, јер СЕ се у статусно неутралном присуству налази и на територији наше јужне покрајине, где учествује у организацији и спровођењу различитих пројеката", рекао је Селаковић поновивши да то никако не може да буде аргумент који користи супротна страна.

"Уколико дође до развоја ситуације у том смеру, Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против тога, а уверен сам да у тој борби нећемо бити сами", закључио је Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

20. мај 2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас на 132. Министарском састанку Савета Европе који се одржава у Торину.

У обраћању Селаковић је подвукао да се спољна политика Србије заснива на поштовању начела међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да сматрамо веома погрешним нарушавање ових принципа у случају било које државе, али и у случају Србије.

„Наш однос према овим принципима је веома јасан. Иако се чини да су неке државе вођене начелом „Quod licet Iovi non licet bovi" (Што приличи богу, не приличи волу), Србија остаје посвећена основним принципима међународног права“, нагласио је министар. Он је додао да је поштовање ових принципа данас важније него икада, уједно, указавши и да Комитет министара Савета Европе у својим одлукама и декларацијама често експлицитно инсистира  на њима.

„Разматрање захтева тзв. Косова за чланство у Организацији, који је правно недопустив, довело би у питање њен кредибилитет. Нагласићу да је овакав потез Приштине за нас апсолутно неприхватљив, а на грубо кршење нашег територијалног интегритета бићемо принуђени да снажно одговоримо свим расположивим дипломатским средствима“, истакао је Селаковић.

Министар је навео да Србија подржава сваки ангажман Савета Европе на КиМ који има за циљ унапређење стандарда у домену људских права, владавине права и демократије, а који је у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и статусно неутралним приступом Савета Европе.

Према речима министра, приштинске власти нису показале заинтересованост за поштовање обавеза преузетих у дијалогу у Бриселу, посебно када је у питању заштита права Срба и других неалбанских заједница, на шта се константно упозорава и у извештајима генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

„Захтев за чланство за Приштину представља политички циљ, а не вредносно опредељење и јесте покушај да се ова организација злоупотреби. То је дубоко у супротности са нормама и правилима Савета Европе, других међународних организација и међународног права“, истакао је шеф српске дипломатије, додавши да је ово још један јасан показатељ да Приштина нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога, већ се по ко зна који пут одлучила за унилатерални приступ.

Селаковић је казао да се Србија залаже и промовише начела и вредности Савета Европе, указујући да је то важан сегмент нашег пута ка чланству у  ЕУ, којем смо у потпуности посвећени.

Министар је нагласио да Србија са посебном пажњом прати последице трагедије у Украјини, пре свега на цивилно становништво, као и да ће наставити да пружа хуманитарну помоћ и уточиште онима који се нађу на територији наше земље.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

11.5.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.

Обавештавамо да је министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић донео Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, а по конкурсима који су били отворени од 23. фебруара до 9. марта 2022. године.

Увид у поменуте одлуке може се извршити на званичној интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону: www.mfa.gov.rs и www.dijaspora.gov.rs.

 

05.04.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је честитку председника Владе Републике Српске Радована Вишковића поводом победе на председничким изборима. У честитки се каже:

„У име Владе Републике Српске и у своје лично име од срца Вам честитам на убедљивој и заслуженој изборној победи.

Још једном, народ Републике Србије одлучио је да Вам укаже поверење, вођен значајним резултатима у свим областима који су довели до тога да је Србија данас неприкосновени лидер у региону Западног Балкана.

Сваки успех Србије је уједно и успех Републике Српске и зато су наша срца данас пуна радости због Ваше победе. Више од свега, радосни смо што је изборни дан протекао у демократском духу и као истински празник демократије, исказујући политичку зрелост целокупног српског друштва.

Дубоко сам уверен да ћете и у новом мандату наставити да спроводите политику развоја добросуседских односа између Републике Србије и свих земаља у региону, истовремено чврсто и бескомпромисно штитећи интересе Републике Србије, али и целокупног српског народа где год се налазио.

Сигуран сам да ћете и у будућности наставити интензивну сарадњу са братском Републиком Српском, а Република Србија у сваком смислу и у свакој области живота остаје наш кључни партнер и савезник.

Користим ову прилику да честитам народу Србије на успешном и достојанственом изборном процесу, уз уверење да ће брзо бити изабрана и нова Влада Републике Србије, како бисмо, на обострано задовољство, били у прилици да наставимо са грађењем мостова пријатељства између нашег народа са обе стране Дрине. Живела Србија! Живела Република Српска!“, наводи се у честитки Радована Вишковића.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Републичка изборна комисија подсећа да, уколико желите да гласате у иностранству на предстојећим изборима 3. априла, рок за пријаву истиче 12. марта. Кликом ОВДЕ погледајте видео.

 

Обавештавамо да је Влада Републике Србије расписала конкурс за доделу стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2021/2022. годину.

Кандидати заинтересовани за добијање стипендије пријаву подносе преко дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Босни и Херцеговини.

Рок за пријаву је 20. мај 2022. године.

Све потребне информације доступне су овде.

 

Обавештавамо да је министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић донео одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката може се извршити на следећим линковима:
www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 

16. фебруар 2022.

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 3. април 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име и презиме бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.

Захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству доступан је овде.

Захтев за упис у јединствен бирачки списак у Републици Србији доступан је овде.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

15.02.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

7. фебруар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг

 

14.01.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са српским чланом Председништва Босне и Херцеговине Милорадом Додиком. Двојица саговорника оценили су да су мир и стабилност од кључног значаја за цео регион.

Председник Додик је истакао да се против Републике Српске и српског  народа у БиХ води беспризорна политичка и медијска кампања, не само у Сарајеву, већ и у бројним западним центрима моћи. Kао пример за то, Милорад Додик је указао на обележавање Дана Републике Српске и најбруталније увреде које су тим поводом уследиле из Сарајева и из уста многих западних политичара, а који су обичан догађај на коме су присуствовале регуларне и легалне полицијске снаге Републике Српске представили као претњу миру, док стварно угрожавање мира од стране муслиманских паравојних јединица, Зелених беретки, и њихово окупљање у Сарајеву и Бужиму, нису ни поменули.

Председник Додик је нагласио да је српском народу готово немогуће да се избори за правду и доследно провођење Дејтонског споразума због једностраног и пристрасног приступа, пре свега Сједињених Америчких Држава.

Председник Вучић је оценио да су санкције САД против Милорада Додика и других званичника Републике Српске ужасан преседан, те да једино могу да донесу катастрофалне последице по развој односа између три народа и два ентитета у БиХ, али и шире, у целом региону.

“Санкције су увек доносиле само проблем, а никада решење”, додао је председник Вучић.

Имајући у виду тежину позиције целокупног српског народа, а посебно непримерене и неправедне притиске који се проводе против Републике Српске и њеног руководства, председник Вучић је замолио председника Додика и све политичке снаге у Републици Српској да учествују у раду заједничких институција у БиХ и на најбољи начин штите интересе српског народа и РС.

Председник Вучић је истакао да је свака одлука на руководству РС, али да и председника Додика и све политичке представнике у РС моли да размотре његов предлог, јер је јасно да неки политички чиниоци који суштински угрожавају стабилност целог региона, неистинама и инсинуацијама, кривицу покушавају да пребаце на српски народ и РС.

“Моја молба председнику Додику и свим политичким факторима у РС није захтев да се са било чим сагласе, или за било шта гласају, напротив, моја молба је да сто где треба да седе представници РС не буде празан и да се на најбољи могући начин боре за интересе ентитета и српског народа”, нагласио је Вучић.

Председник Вучић је понудио да председнику Додику и свим институцијама и политичким представницима у Бања Луци образложи свој предлог.

Председник Вучић и председник Додик разговарали су и о томе да Република Србија припрема значајну финансијску подршку Републици Српској, те да ће о томе тимови двојице председника и двеју влада убрзати разговоре и у најскоријем року обавестити јавност.

Вучић и Додик договорили су и одржавање великог сабора Републике Србије и Републике Српске, укључујући и заједнички састанак двеју влада, за 27. јануар, када ће се одлучивати о стратешким економским пројектима и даљем унапређењу сарадње у свим областима између Републике Србије и Републике Српске.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

8. јануар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је Република Српска створена на геноциду, али на геноциду над српским народом који је плански осмишљен и детаљно спровођен 1940-их година прошлог века, са јасном намером да се настави и заврши 50 година касније.

Да није било страдања српског народа од 1941. до 1945. године и да није било поклича ''За дом спремни'' поново 1991. године, не би било ни РС, истакла је  Брнабић говорећи на Свечаној академији поводом Дана РС у Спортској дворани "Борик" у Бањалуци.

Верујем да би они довршили ''посао'' који је започет 50 година раније и довршили ''посао'' истребљења српског народа и православне вере, нагласила је премијерка и додала да је РС, више од свега, показатељ тога колико је српски народ био одлучан у томе да спречи понављање злочина из Другог светског рата.

РС је плод жеље за миром, за слободом, за безбедним одрастањем деце, жеље да се злочини над српским народом не настављају и не понављају. И ми Срби, и ми у Србији, први то морамо да знамо и први морамо Српску да бранимо, поручила је Брнабић.

Она је истакла да јој је изузетна част што је данас у Бањалуци, што учествује у обележавању значајног датума какав је Дан РС и што је у прилици да пренесе честитке и поздраве у име председника Србије Александра Вучића и грађана Србије.

Премијерка је рекла да је, као председницу Владе земље која је гарант Дејтонског споразума, изузетно брину изазови и проблеми са којима се суочава РС, њено руководство и представници српског народа у БиХ.

Дубоко ме забрињава одлука САД, као и начин и образложење о увођењу санкција Милораду Додику. То захтева од нас рационално, одговорно и озбиљно понашање, без доношења исхитрених одлука, указала је она.

Чињеница је да санкције никада нису биле решење за било какве проблеме. Управо зато, поново желим да поручим оно што је председник Вучић рекао: Србија никада неће спроводити санкције против припадника свог народа и представника српског народа у БиХ и РС, нагласила је Брнабић.

Она је поручила да је политика Србије ”Отворени Балкан” и сарадња, а не сукоби.

То је политика која жели да се на Балкану створе услови за другачију будућност од прошлости о којој сам причала. Политика економског и инфраструктурног повезивања, продубљене сарадње, просперитета и економског препорода свих народа на Балкану. Не границе и ограничења, већ слободан проток људи, робе, капитала и услуга, објаснила је премијерка и поновила да је Србија окренута будућности.

Она је истакла да ће Србија наставити да ради на јачању веза са РС, на унапређењу економског положаја и развоју културног живота српског народа и да јој то нико не може забранити.

Од 2014. године уложили смо више од 88 милиона евра за помоћ РС. Поносна сам на наше учешће у хуманитарним акцијама, изградњу школа, вртића, амбуланти, путева, комуналне инфраструктуре, домова културе - на све пројекте чији је циљ бољи квалитет живота свих грађана, нагласила је премијерка.

Српски народ остаје посвећен очувању слободе, једнакости и правде и то су истинске врлине које чувамо и преносимо будућим генерацијама. Живела Република Српска, поручила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs/Танјуг

 

28. децембар 2021. године

Министар спољних послова Србије и председник Комисије за координацију процеса трајне интеграције избеглица Никола Селаковић присуствовао је данас у Смедеревској Паланци уручивању кључева станова намењених избеглицама.

Станови за 15 избегличких породица из Босне и Херцеговине и Хрватске додељени су у оквиру потпројекта девет Регионалног стамбеног програма.

Селаковић је, обраћајући се породицама које су добиле станове, пожелео срећу и здравље и да им се у новим становима дешавају само лепе и добре ствари.

Министар је навео да су 15 породица које су добиле станове, а које су избегле и расељене из БиХ и Хрватске, оплемениле општину Смедеревска Паланка у коју су дошле током немилих ратних дешавања у својој муци и несрећи тражећи спас, уточиште и кров над главом управо у мајци Србији.

Према његовим речима, зграда у којој ће бити смештене те породице подигнута је и опремљена за свега годину дана, што показује да се све може када се браћа сложе.

Министар Селаковић је рекао да држава улаже у обнову Смедеревске Паланке, и када је реч о збрињавању избеглих, али и када је реч о довођењу инвеститора, отварању нових радних места, реконструкцији јавних објеката и обнови манастира Пиносава.

„Као неко ко је три и по године радио уз Александра Вучића, као његов генерални секретар, знам колико је пажње посвећивао Смедеревској Паланци и колико је енергије и жеље било у томе да Паланка почне да стаје на ноге“, рекао је шеф српске дипломатије и изразио уверење да ће веома брзо у годинама које долазе кроз општину Смедеревска Паланка проћи и ауто-пут који ће носити име вожда Карађорђа.

Регионални стамбени програм је заједничка иницијатива Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, а циљ Програма је давање свеобухватног доприноса решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем трајних и одрживих решења за стамбено збрињавање.

Уручивању кључева станова присуствовали су, између осталих, комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић, шеф Политичког одељења Делегације ЕУ у Србији Дирк Лоренц и председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.

21. децембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је у Тирани, где је са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевом учествовао на састанку у оквиру регионалне иницијативе за сарадњу "Отворени Балкан". Председник је нагласио да су споразуми који су потписани данас у Тирани јако важни, да ће олакшати проток људи, роба и радне снаге и учинити земље учеснице привлачнијим за стране инвеститоре и поново позвао друге државе у региону да се придруже.

Председник Вучић поручио је данас, током обраћања на пленарној седници у Тирани, да је иницијатива "Отворени Балкан" већа од свакога појединачно и да ствара основу за будућност наше деце и за бољи економски развој три земље, који неће моћи више да се заустави.

"Верујем да је ово једна од највећих идеја у данашњој Европи. Сада сам 100 одсто сигуран да нико не може да заустави ову иницијативу", рекао је председник Вучић и изразио захвалност свима који су учествовали у припреми споразума који су данас потписани, а односе се на лакши проток људи и роба између три земље. Он је истакао да су то велики резултати за добробит свих.

"Једна реченица Френклина Рузвелта каже: Можда нисмо спремни да припремимо будућност за нашу децу, али можемо да припремимо нашу децу за будућност. Заиста мислим да је ова иницијатива већа од сваког од нас и нешто је што ће креирати основу за будућност наше деце. Шта год да будемо радили, најважнији циљ је повезивање људи", истакао је председник Вучић и додао да је синоћ разговарао са привредницима из Албаније и у разговору, каже, препознао искрену жељу за инвестирање у Србију и Северну Македонију. Он је навео и да је све више туриста из Србије који путују у Албанију и Северну Македонију, те да верује да ће више људи из Северне Македоније и Албаније доћи у Србију.

Председник Вучић је нагласио да је "Отворени Балкан" права основа за бољи економски развој три земље у будућности.

"Проширењем тржишта рада привући ћемо више компанија са запада и истока, јер ћемо моћи да понудимо бољу, образовану радну снагу из све три земље. Гарантујем да ћемо у годинама које долазе видети значајно веће привлачење директних страних инвестиција код нас", истакао је председник Вучић и додао да се мора брзо и ефикасно радити на даљем повезивању. Он је изразио уверење да грађани треба да виде резултате и да се, на пример, наредних месеци може разговарати и о попустима за грађане "Отвореног Балкана" кроз умањење путарине, или попусте у радњама.

Председник Вучић је поновио да се ради о инклузивном процесу који је отворен за све који желе да се придруже.

"Ово је најкрупнији корак у нашој сарадњи који ће доносити много олакшица нашим привредницима", рекао је председник Вучић и изразио жељу да се и остале земље региона придруже овој иницијативи. Он је додао да се мора говорити и о енергетском повезивању у региону, уколико наше земље желе да опстану у будућности, док је посебно нагласио да овакво повезивање, за које постоји подршка и међународних представника и пре свега Атлантског савеза, не мења посвећеност европском путу.

"Људи ће се много више кретати, имати прилику за бизнис и сарадњу", подвукао је председник Вучић и додао да је са албанским партнерима разговарао о овлашћеним економским оператерима, што је споразум који Србија већ има са Северном Македонијом.

Након пленарног састанка делегација Србије, Северне Македоније и Албаније, потписано је чак шест споразума: Споразум о условима за слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану, Споразум о повезивању система електронске идентификације грађана Западног Балкана, Споразум о сарадњи у ветеринарској, фитосанитарној и области безбедности хране и хране за животиње на ЗБ и Споразум измеду Владе Србије и Савета министара Албаније о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедности (АЕОС). Такође, потписан је и Споразум између Владе Северне Македоније и Савета министара Албаније о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедности (АЕОС), као и Споразум о сарадњи акредитационих тела.

Председник Вучић је изразио задовољство потписаним споразумима, истакавши да се на њима радило две године.

"Захваљујући одлучности свих нас и наших тимова, успели смо ствари да покренемо са мртве тачке и да урадимо важне ствари од којих ће људи, обични грађани наших земаља, имати користи. Овде је прича о томе како можемо да уредимо нашу заједничку будућност на неупоредиво бољи начин и како можемо да живимо и радимо заједно", нагласио је председник Вучић.

Председник Владе Републике Албаније Еди Рама је, на почетку пленарне седнице иницијативе "Отворени Балкан", истакао да потписивањем споразума почиње нова ера која ће учинити динамичнијом сарадњу три земље - Албаније, Србије и Северне Македоније.

"Потписивањем споразума данас шаљемо јасну и конкретну поруку грађанима, али посебно привредницима који већ послују на овом заједничком простору, да ће 2022. година бити нова ера, почетак нечег новог за њих, јер ће убрзати кретање роба, услуга, капитала и грађана", рекао је албански премијер Еди Рама и нагласио да ће споразуми, на чијој ће се брзој примени радити, укинути дуга чекања на граници.

Председник Владе Републике Северне Македоније Зоран Заев поручио је да је "Отворени Балкан" аутентичан, заједнички процес Северне Македоније, Албаније и Србије, али да је иницијатива отворена за све земље у региону и додао да је договор о јединственом тржишту рада у региону од великог значаја за грађане.

Комесар Европске уније за суседску политику и проширење Оливер Вархеји поручио је данас на састанаку "Отвореног Балкана", путем видео линка, да је веома важно да се у ту регионалну иницијативу укључе и преостала три партнера - Црна Гора, БиХ и Приштина. Он је истакао да је реалност да једино Балкан заједно може да повећа БДП целог региона и да би само кроз заједничко тржиште БДП региона могао да се повећа за чак трећину. Подсетио је да је покренут Берлински процес за већу регионалну сарадњу, па тзв. мини Шенген, као и да је сада "Отворени Балкан" наследник тих иницијатива за регионалну сарадњу. Комесар Вархеји је додао да је свака регионална интеграција на бази ЕУ вредности добра и за Балкан и за ЕУ.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

11. децембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон посетили су данас општину Босански Петровац, где су, у оквиру Пројекта економског оснаживања повратничких домаћинстава у Федерацији БиХ, уручили помоћ за 35 српских домаћинстава која се баве пољопривредом.

Министар Селаковић и директор Гујон су уручили уговоре о донацији 35 стеоних јуница, а шеф српске дипломатије је поручио да данас шаљемо поруку љубави, мира и солидарности и да том помоћи показујемо да можемо да урадимо нешто добро за обичног човека.

„Будите уверени да ће Србија и у Федерацији и у Републици Српској, у читавој БиХ, поштујући њен територијални интегритет, али волећи Српску, наставити да шаље такве поруке“, навео је министар Селаковић у обраћању породицама које су добиле помоћ.

Министар Селаковић је нагласио да је уверен да ће та помоћ бити прва у низу помоћи коју додељују Министарство спољних послова и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Kако је напоменуо, помоћ која је данас уручена била би немогућа да још 2014. председник Србије Александар Вучић, тадашњи премијер, није у Србији покренуо замајац озбиљних, важних реформи које дају резултате у стварању нове вредности и већег друштвеног богатства, које су покренуле Србију из стања учмалости, дезорганизације и друштвеног и економског хаоса и које су довеле Србију у ситуацију да је већ другу годину заредом једна од најбрже растућих економија у Европи.

„То не би било могуће да наша политика у региону није била и остала политика испружене руке, јер није добро ако је само вама добро, а комшији лоше, нема ту добра и политика наше државе и политика председника Александра Вучића јесте кад је нама добро да учинимо да и другима буде добро“, подвукао је министар Селаковић.

Шеф српске дипломатије је рекао да му је пуно срце што данас види марљиве, вредне и храбре људе који се баве сточарством.

„Овде седе и Срби и Бошњаци. Није добро само кад је јединима добро, нема ту добра. Морамо сви заједно да радимо много више да нам свима буде боље, а ако будемо радили сви заједно, онда су шансе да нам буде боље много веће“, поручио је министар Селаковић.

Шеф српске дипломатије је навео да је поносан што је реализован први пројекат уз озбиљну подршку председника Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, а да су се на конкурс за помоћ пријавиле укупно 62 породице које су испуниле услове.

„Још је 27 породица које нису добиле јуницу. Договорили смо се данас да у наредна три месеца и тих 27 породица добије своју јуницу. Добре и вредне људе треба подржати. Договорили смо се да покушамо да овако нешто урадимо не само у Петровцу, него и у Санском Мосту, Дрвару, Грахову, Гламочу“, рекао је министар Селаковић.

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон рекао је да је да је Управа покренула пројекте економског оснаживања српских повратничких породица у Федерацији БиХ у укупној вредности 9.162.000 динара.

„То смо расподелили на три пројекта на територији Босанског Петровца, Грахова и Посавине. Ради се о пилот пројектима, првим ове врсте које је Управа са локалним српским невладиним организацијама покренула ове године. Подршка српским домаћинствима која се баве сточарством и пољопривредом има за циљ стварање самоодрживих породичних економија. Први циљ је да њихови капацитети у потпуности испуњавају потребе породице, а други циљ је да се вишак пласира на тржиште“, рекао је Гујон.

Према његовим речима, јуче су у Посавини уручене фрезе, мотокултиватори, тримери и моторне тестере Србима који се баве пољопривредом у том делу Федерације БиХ.

„Наш коначни циљ је да буде формирана задруга која би окупила све те људе, све те српске пољопривреднике и олакшала им рад. У овај пројекат уложено је два милиона динара, а обухваћено је 40 домаћинстава са више од 140 чланова“, навео је Гујон.

Према његовим речима, у Грахову је из средстава Републике Србије обезбеђена пчеларска опрема у износу од милион динара, као помоћ повратницима чија егзистенција зависи од производње меда, а за трећи пројекат који се реализује преко Центра за подршку повратницима из Босанског Петровца издвојено је 6.162.000 динара за куповину стеоних јуница.

Гујон је нагласио да је данас уручена донација храбрим и одлучним људима који својим оптимизмом доказују да верују у боље сутра, а да ће помоћ коју су добили бити подстрек и мотив да се још енергичније и успешније посвете свом послу.

„Та помоћ је јасан знак да њихова матица, њихова, наша Србија мисли и брине о њима, о њиховој судбини и добробити“, нагласио је Гујон који је са министром Селаковићем посетио и нека од домаћинстава која су добила помоћи.

Селаковић и Гујон обишли домаћинства у Босанском Петровцу

Министар спољних послова Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, обишли су данас домаћинства у Босанском Петровцу у ФБиХ која су добила по једну стеону јуницу, у оквиру пројеката које суфинансира Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова.

Реч је о петочланим повратничким породицама са по троје деце којима, како кажу, ова помоћ много значи.

Једна од њих је породица Стеве Лончара који се првенствено бави пољопривредом, али и шумарством, пчеларством и ловом.

Он је навео је да има повратка у Босански Петровац и да би се још више људи враћало, када би им се омогућило да могу да раде.

"Да се то мало подстакне, да се направи нешто да се може радити. Имамо све основно потребно за живот - воду, путеве, телефоне, струју само што млади због посла одлазе у инистранство", рекао је Лончар.

Да је помоћ значајна каже и Снежана Јеличић, која има троје деце, а супруг јој је преминуо.

"Ја сам самохрана мајка са троје деце и ова јуница нам много значи јер су нам примања мала, а сва деца ми иду у школу", рекла је Снежана која скромно, као и њен 11. годишњи син Милош, каже да им више ништа није потребно.

Са овом помоћи, домаћинство Јеличић у штали сада има укупно две краве захваљујући којима ће, каже Снежана, бити више млека, сира и кајмака за продају.

Раније данас, српским и бошњачким повратничким породицама у Босанском Петровцу уручени су уговори о донацији укупно 35 стеоних јуница.

Осим јуница за сточаре у Босанском Петровцу, за шта је намењено више од шест милиона динара, помоћ у виду пољопривредне механизације добиле су српске породице у Посавини, за шта је опредељено два милиона динара.

Реч је о 43 домаћинства којима су у Месној заједници Нови Град у општини Оџак, на територији кантона Посавина, додељени мултикултиватори, тримери, моторне тестере и прскалице за воће.

У оквиру пројеката који суфинансира Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, опредељено је и милион динара за помоћ пчеларима у Босанском Грахову.

Селаковић: Наставићемо да помажемо Србима у БиХ и њиховим комшијама Бошњацима

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је данас, након што је уручио помоћ за 35 породица у Босанском Петровцу, да ће Србија наставити да помаже Србима у Босанском Петровцу, Дрвару, Грахову и Гламочу, али и њиховим комшијама Бошњацима.

„Не може само једнима да буде добро, а другима да буде лоше. То је оно што је наша политика, наша регионална политика. Kао што је председник Александар Вучић почетком ове године покренуо управо ту политику донирања вакцина и Федерацији и Републици Српској, Северној Македонији и Црној Гори, а Србија отворила границе за све грађане суседних држава који желе да се вакцинишу, тако данас помажемо нашим сународницима у Босанској краjини. Наставићемо то да радимо, јер само економски јака и успешна Србија добар је ослонац Републици Српској, али и свим Србима који живе у окружењу“, рекао је министар Селаковић.   

Шеф српске дипломатије је рекао да је Србија у последње четири године Дрвару пружила помоћ од 2.915.000 евра за конкретне пројекте, а Босанском Петровцу око 250.000 евра за неколико комуналних пројеката.

„Овога пута је Министарство спољних послова, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону заједно са Центром за подршку и помоћ повратницима који води Немања Давидовић у Босанском Петровцу изашла у сусрет за 35 повратничких породица, не само српских, већ и бошњачких, које су добиле по стеону јуницу“, рекао је министар Селаковић.

Према његовим речима, председник Александар Вучић је својевремено покренуо болне реформе које дају резултате и Србија је почела сваке године све више да помаже и Србима у Босанској крајини.

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон рекао је да је ове године Управа први пут подржала и финансирала три самоодржива пројекта у Посавини, Босанском Петровцу и Грахову.

„Јуче смо у Посавини поделили пољопривредну механизацију, данас у Босанском Петровцу 35 јуница, у Грахову опрему за пчеле. Укупна вредност је девет милиона динара. Овим желимо да пошаљемо поруку да је матица, наша Србија уз свој народ, уз повратнике, уз друге људе који деле судбину повратника и српског народа, да им покажемо бригу и солодарност. У наредном периоду настављамо сличне пројекте за добробит свих који живе у овим крајевима“, навео је Гујон.

Немања Давидовић из Центра за подршку и помоћ повратницима у Босанском Петровцу рекао је да данас уручена помоћ много значи Босанском Петровцу и навео да је то друго највеће улагање Републике Србије у ту општину.

„И најтежа мука је лакша када имате пријатеље, наши пријатељи су држава Србија, министар Селаковић и Арно Гујон“, навео је Давидовић.

 

07. децембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас са министром за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златаном Kлокићем и поручио да Србија поштује и подржава територијални интегритет БиХ, али да подржава и Републику Српску у њеним настојањима да се као равноправни ентитет у оквиру БиХ развија и напредује.

Министар Селаковић је после састанка са министром Kлокићем рекао да Србија жели да са БиХ гради најбоље добросуседске односе у будућности, али и подсетио да Србија има Споразум о специјалним и паралелним везама са Републиком Српском.

„Србија вредно и посвећено ради на његовом спровођењу. Република Србија воли Републику Српску и подржава је у њеним настојањима да као равноправни ентитет у оквиру БиХ се развија и напредује”, рекао је шеф српске дипломатије.

Према његовим речима, допринос таквом развоју и напредовању видљив је на сваком кораку у активностима државних органа Србије, од председника Србије Александра Вучића, Владе Србије и свих ресорних министарстава, кроз велики број пројеката са којима је Србија присутна у Републици Српској.

Министар Селаковић је рекао да не постоји локална самоуправа у Републици Српској која није добила одређену помоћ од Србије у циљу доприноса подизању квалитета живота у Српској.

Kако је навео, Србија је опредељена за сарадњу са Републиком Српском у различитим областима, на првом месту у инфраструктурном повезивању, и у том контексту напоменуо је заједнички рад на реализацији великог пројекта изградње ауто-пута од Београда до Сарајева.

Након састанка, двојица министара су потписали Меморандум о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Републике Српске у области дипломатског образовања, а шеф српске дипломатије је навео да је меморандум правна основа да убудуће један број младих, талентованих људи из Републике Српске у току високог образовања похађа обуку на Дипломатску академију у оквиру Министарства спољних послова Србије, а чија примена би требало да почне од наредне академске године.

Министар Селаковић је најавио да ће са директором Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арноом Гујоном у петак и суботу посетити Босански Петовац, где ће сународницима који се баве пољопривредом уручити вредну помоћ.

Министар Kлокић изразио је захвалност на подршци коју Република Српска добија од Србије и навео да она никада није била конкретнија него у последних седам година преко различитих пројеката, захваљујући председнику Србије Александру Вучићу и српском члану Председништва БиХ Милораду Додику.

„Нема ниједне општине и града у Републици Српској да Србија није реализовала неки пројекат који значи бољи живот грађана”, рекао је Kлокић и захвалио министру Селаковићу на најискренијој и најотворенијој подршци.

 

На основу члана 16. став 2. и члана 24. став 3. Закона о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 99/11) и тачке 8. Упутства за спровођење Закона о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС“, бр. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 и 90/21), Министарство државне управе и локалне самоуправе
                                                           ОБАВЕШТАВА
БИРАЧЕ КОЈИ ИМАЈУ БОРАВИШТЕ У ИНОСТРАНСТВУ О ОСТВАРИВАЊУ БИРАЧКОГ ПРАВА НА РЕПУБЛИЧКОМ РЕФЕРЕНДУМУ

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.

Захтеви за упис у јединствени бирачки списак у Републици Србији и за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству доступни су на следећим линковима: http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_jedinstveni_biracki_spisak_u_R._Srbiji.pdf и http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_-_inostranstvo.pdf

28.11.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас у Београду са  српским чланом Председништва Босне и Херцеговине Милорадом Додиком.  

Председник Вучић обавестио је Додика о разговорима које је водио са председником Руске Федерације Владимиром Путином, али и о разговорима са специјалним изаслаником САД за Западни Балкан Габријелом Ескобаром.

Теме разговора биле су и изградња гасовода између Србије и Републике Српске, изградња ауто-пута Сремска Рача - Кузмин - Бијељина, и других инфраструктурних пројеката.

Председник Додик упознао је председника Вучића са ситуацијом у Босни и Херцеговини и даљим плановима ”политичког Сарајева” да убрза процес преузимања прерогатива и компетенција власти Републици Српској.

Милорад Додик је додао да Република Српска жели мир, али да неће дозволити било коме да укида или уништава право Републике Српске и српског народа на опстанак. 

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

На основу  овлашћења МСП бр. 1514-1/12 од 8. септембра 2021. године, државни секретар Нeмања Старовић је 29. октобра 2021. године донео одлуку о додели националних признања за изузетан допринос, разултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Увид у објављену одлуку као и списак пристиглих пријава за доделу националних признања можете остварити на следећим линковима:
https://www.mfa.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.11.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са српским чланом Председништва Босне и Херцеговине, Милорадом Додиком, са којим је разменио ставове о свим актуелним питањима у региону и свим заједничким пројектима у којима учествују Република Србија и Република Српска.

Председник Вучић је обећао да ће Србија да настави са још значајнијом подршком општинама Невесиње, Костајница, Дубица и Дрвар, али и даљим улагањима у просветну и здравствену инфраструктуру у свим деловима Српске.

Председник Вучић је потврдио опредељење Републике Србије да са великим финансијским средствима учествује у изградњи ауто-пута Сремска Рача-Бијељина.

Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Додик истакао је да је то пројекат од стратешког значаја за Републику Српску и не само за њен источни део и захвалио Републици Србији на великој помоћи и подршци.

Председник Вучић је нагласио да ће Србија увек подржавати Дејтонски мировни споразум и његов Устав, као и њихову пуну примену, док је Додик истакао да су Републици Српској годинама отимане надлежности које јој по Дејтонском споразуму припадају и да ће се Република Српска, мирним путем, залагати за враћање права и правде предвиђене Уставом Босне и Херцеговине.

Извор/фото: www.predsednik.rs

 

15. новeмбар 2021.

Министар спољних послова Србије, Никола Селаковић каже да је Србија посвећена ЕУ интеграцијама, а да ту посвећеност показује првенствено кроз унутрашње реформе и регионалну сарадњу.

Селаковић је на Конференцији ”Разговори о будућности Европе-перспектива и улога Западног Балкана”, у организацији Колеџа Европе из Брижа нагласио важност свеобухватности дебате која се тренутно води о будућности Европе и позвао на јачање опипљивих веза између људи и институција ЕУ и Србије.

„Посвећеност Србије ЕУ интеграцијама је видљива кроз реформски процес где нам је фокус на владавини права. Поносни смо што смо у последњих годину дана урадили одличан посао што је препознато у извештају Европске комисије”, изјавио је Селаковић.

Шеф дипломатије Србије каже да је за Србију од посебног значаја ангажман у ЕУ регионалним иницијативама као и сама сарадња међу суседима на Западном Балкану.

„Србија има осам суседа, а регионална политика и сарадња су највиши приоритет наше спољне политике. Морамо да нађемо начин да продубимо ту сарадњу. Не ради су само о учешћу у постојећим иницијативама, већ и о промоцији нових иницијатива, као што је Отворени Балкан, чему су веома посвећени и Влада Србије и председник Александар Вучић”, поручио је Селаковић.

Селаковић констатује да су регионалне иницијативе важне како из угла економске сарадње тако из перспективе демографије као једног од, према његовим речима, најважнијих питања за европски континент.

Он наводи да цео регион Западног Балкана има око 17, 5 милиона људи, што је мање од једне чланице као што је Румунија, при чему је БДП целог региона 0,6 процената БДП-а ЕУ.

„Ако наша улога и позиција не буду добро препознате онда ће ови проценти да буду још мањи, а тада ће све наше билатералне разлике да буду бесмислене. Хајде зато да сарађујемо тамо где немамо проблема и да наш први приоритет буде економска сарадња”, нагласио је Селаковић.

Селаковић је током свог обраћања другим шефовима дипломатија из региона који су учествовали на Конференцији у Брижу, закључио да је међусобни дијалог најбољи начин за унапређење регионалне сарадње, али и допринос Западног Балкана будућности Европе.

Извор: Танјуг

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

4. новембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић, председник Владе Републике Албаније Еди Рама и заменик председника Владе Републике Северне Македоније задужен за европска питања Николa Димитров, потписали су данас Заједничку изјаву „Будућност проширења – поглед из региона“, у оквиру иницијативе за сарадњу Отворени Балкан. Текст Заједничке изјаве преносимо у целости:

„Европска унија и њене државе чланице, заједно са партнерима из региона, потврдиле су недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана на Самиту на Брду 6. октобра.

Западни Балкан је поновио своју и посвећеност региона европским вредностима и демократским принципима, владавини демократије, основним правима и владавини права.

Међутим, упитни капацитет Европске уније да интегрише нове чланице, унутрашње дебате међу државама чланицама ЕУ и билатерални односи, ометали су стварни напредак региона ка ЕУ.

На папиру, политика проширења остаје активна. У пракси, међутим, постоји растуће разочарење међу грађанима региона у погледу ЕУ перспективе.

Поред тога, кашњења у ЕУ перспективи исувише су коштала регион у политичком смислу.

Северна Македонија је одличан пример неостварених обећања Европске уније. Њена Влада се потрудила да испуни услове Брисела, само да би се нашла изолована и препуштена да се носи са последицама одлука ЕУ. Ова ослабљена перспектива европских интеграција прети да нас остави више дезинтегрисанима него икад. Осећај је заједнички широм региона.

Док Европска унија развија нове и далекосежне стратегије, регион очајнички покушава да реализује постојеће. И док је наш пут ка Европској унији исклизнуо из колосека, ми остајемо посвећени достизању стандарда ЕУ.

Не можемо да дозволимо да ова негативна спирала угрози саму основу будућности и просперитета региона.

Европска унија иде напред, док је регион заглављен у дилемама саме ЕУ. Европска унија треба и мора да истражи све путеве за бржу интеграцију Западног Балкана у периоду који претходи приступању, заједно са својим обавезама за фазно приступање како је дефинисано у новој методологији.

У складу са тиме, било би корисно укључити регион у развој трговинске и пореске политике Европске уније, као што су механизам за прилагођавање границе емисије угљен-диоксида и заштитне привремене мере ограничења на увоз челика, да набројимо тек неколико.

Такође бисмо могли да истражимо могућност да Западни Балкан буде изузет од различитих мера трговинске политике erga omnes.

Наши универзитети могли би да буду укључени у област високог образовања и истраживања Европске уније, чиме би се пружила једнака шанса за учешће у прилагођеним програмима, истраживању и иновацијама ЕУ. Истовремено, наша пољопривреда вапи за додатним средствима, при чему има огроман потенцијал за ширење и испоруку висококвалитетних производа на тржиште Европске уније.

Ово би могло да спречи негативан утицај на стабилизацију и привредни учинак региона. Верујемо да је у интересу Европске уније да помогне изградњу и промоцију сигурног и просперитетног региона.

И више од тога - могли бисмо заједно да истражимо учешће у Шенгену и постепену интеграцију у јединствено тржиште Европске уније.

Данашњи свет се брзо мења. Време је да се делује и то одлучно. Не можемо себи да приуштимо нити ће нам бити опроштене пропуштене прилике, попустљивост и недостатак одлучности да остваримо ову стратешку визију.

Потребно је да се боље разумемо, ако желимо да постигнемо најбоље резултате. Ако неко мисли да морамо да делујемо сада, то је већ било јуче.

У том циљу, данас смо поново потврдили одлучност да продубљујемо нашу економску сарадњу у оквиру иницијативе Отворени Балкан, надограђујући се на агенду Берлинског процеса и уз фокус на брзу и прилагођену реализацију.

У овом подухвату ангажовали смо наше привредне коморе и задужили их да припреме детаљне смернице за реализацију Меморандума о разумевању и сарадњи на олакшању увоза и извоза, који је потписан у Скопљу 29. јула.

Данас смо одобрили детаљан план спровођења мера о олакшавању трговине и затражили од Регионалне привредне коморе Западног Балкана да даље прати процес имплементације. Такође смо одлучили да формирамо Међуминистарски савет, који ће блиско сарађивати са привредним коморама на спровођењу ових мера.

Западни Балкан је спреман да се покрене убрзаним темпом. Треба ићи напред. Тако и Европска унија треба да се покрене – према Западном Балкану. Останак у празном &