Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu  i matične države i dijaspore, po konkurisima koji su bili otvoreni od 01. februara 2024. godine do 12. februara 2024. godine.
Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

http://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu  i matične države i dijaspore, po konkurisima koji su bili otvoreni od 01. februara 2024. godine do 12. februara 2024. godine.
Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

http://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

Ministarstvo prosvete Republike Srbije, u skladu sa Strategijom očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, izradilo je projekat "Srbija za Srbe iz regiona", kojim je predviđena dodela stipendija za mlade pripadnike srpske nacionalne zajednice iz država u regionu.

Odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore
Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić 19. januara 2024. godine doneo Odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Konkyrs će biti otvoren y periody od 01. februara 2024. godine od 15.30 časova do 12. februara 2024. godine do 15.30 časova.
Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

https://www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs

29. decembar 2023. godine

Ministarstvo kulture Republike Srbije raspisalo je šest konkursa u oblasti međunarodne saradnje u 2024. godini u cilju promovisanja naše kulture u svetu i podrške umetnicima.

Кonkursi su raspisani za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti, sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove/programe, zatim sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Republike Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu i sufinansiranje programa i projekata međunarodne saradnje u oblasti kulture i umetnosti.

Takođe, raspisani su i konkursi za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti u sezoni 2024/2025. godine za Кulturni centar Srbije u Parizu i Кulturni centar Srbije „Ivo Andrić” u Pekingu.

Napominjemo da pravo na učešće na konkursima imaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji.

Sve informacije o detaljima konkursa, potrebnoj dokumentaciji i dostavljanju prijava nalaze se na sajtu Ministarstva kulture https://www.kultura.gov.rs/konkursi/30 .

Povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

“Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 25. novembra 2023. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku). Potrebno je da je građanin registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim elektronski sertifikatom.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Zahtevi za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu i za upis u jedinstveni birački spisak dostupni su na sledećim linkovima:

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_birački_spisak_podataka_da_će_birač_glasati_u_inostranstvu_2023_01.pdf

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_jedinstveni_birački_spisak_u_Republici_Srbiji_2023_01.pdf

Obaveštavamo da je Odlukom Ministra spoljnih poslova raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji za cilj imaju upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, u oblasti obrazovanja.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. do 23. oktobra 2023. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku - www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php.

Obaveštavamo da je, povodom tragičnog događaja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu od 3. maja 2023. godine, Odlukom Vlade Republike Srbije proglašena trodnevna žalost na čitavoj teritoriji Republike Srbije, počev od petka, 5. maja, zaključno sa nedeljom, 7. majem 2023. godine.

Ambasada Republike Srbije u Bosni i Hercegovini zahvaljuje na brojnim izjavama saučešća i podrške, koje je ovim povodom primila.

Ambasada, takođe, obaveštava da će u njenim prostorijama, na adresi Obala Maka Dizdara 3a u Sarajevu, biti otvorena knjiga žalosti u sledećim terminima:

Petak, 5. maja od 10:00 do 13:00 časova i od 14:00 do 16:00 časova,
Subotu, 6. maja od 12:00 do 14:00 časova,
Nedelju, 7. maja od 12:00 do 14:00 časova i
Ponedeljak, 8. maja od 10:00 do 13:00 časova.

Izjave saučešća  se mogu  slati i elektronskim putem na adresu: ambasada.sarajevo@mfa.rs.

Obaveštavamo da je raspisan konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/2023. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Rok za prijavu je 26. maj 2023. godine.

Potrebne informacije dostupne su ovde.

 

Obaveštavamo da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo odluku broj 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, i  odluku broj 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta.

Konkursi su otvoreni u periodu od 1. do 15. februara 2023. godine.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

https://www.mfa.gov.rs

Obaveštavamo da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

21. oktobar 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Kako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.
    
Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

18.oktobar 2022.

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga. U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad. Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi, podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država, trebalo da se poštuje od strane svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju. Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju. Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

24. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Saveta ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

10. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Solunu na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i naglasio da je to bila odlična prilika da Srbija afirmiše stavove i poziciju po pitanjima važnim ne samo za region, nego i za globalna kretanja, a koji se odnose na princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenost Srbije dijalogu.

Ministar Selaković izjavio je nakon sastanka da je Srbija posvećena poštovanju međunarodnog prava i dijalogu.

“To je naša čvrsta pozicija kada je reč o poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava i Povelje UN, kao što je princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i posvećenost Republike Srbije onome što jeste mirno rešavanje sporova, posvećenost dijalogu ne samo u našem slučaju, dijalogu Beograda i Prištine, nego uopšte dijalogu kao osnovnom instrumentu diplomatije u traženju rešenja za ono što jesu sporna pitanja”, naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, većina učesnika je podržala dijalog Beograda i Prištine, a neke od država članica, kao što je bila predstavnica Rumunije, otvoreno su iskazale ne samo podršku već i poštovanje prema onome kako Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem uspeva da radi. Ministar je preneo da su i pojedine države pozvale Prištinu da se više uključi u dijalog i konkretnim svojim gestovima i aktivnostima pokaže da joj je zaista do dijaloga i stalo.

Selaković je naveo da je na sastanku ministara spoljnih poslova glavna tema bila Ukrajina i dešavanja koja su vezana za ratne sukobe, kao i da se razgovaralo i o tome kakve posledice taj sukob može da ostavi po evropske integracije zapadnog Balkana.

Šef srpske diplomatije naveo je da će na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi imati čast da predstavlja predsednika Srbije i našu državu, s obzirom na to da je predsednik Aleksadar Vučić na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

“To je ne samo prilika da se afirmišu stavovi i vrednosti za koje se mi borimo već da se konkretno borimo ovakvim vrstama nastupa i sastancima koje imamo na marginama ovakvih događaja za ono što jesu glavni stavovi i ciljevi naše spoljne politike”, zaključio je ministar Selaković.

Na marginama Samita u Solunu ministar Selaković imao je i bilateralne sastanke sa šefovima diplomatija Slovenije i Severne Makedonije, Tanjom Fajon, odnosno Bujarom Osmanijem, kao i sa zamenikom ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Josipom Brkićem, sa kojima je razgovarao o bilateralnim i regionalnim pitanjima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

10. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da savremena geopolitička dešavanja potvrđuju koliki je značaj unapređenja regionalne saradnje i vođenja odgovorne regionalne politike, koja pre svega podrazumeva rešavanje svih otvorenih pitanja dijalogom.

Selaković je, obraćajući se učesnicima ministarskog sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji se održava u Solunu, konstatovao da razvoj regiona nije moguć bez očuvanja stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa, čemu je Republika Srbija u potpunosti posvećena.

Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti potpuno posvećeno da promoviše zdrave odnose sa svima u regionu, zasnovane na uzajamnom poštovanju, razumevanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost.

„Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata Evropske unije, i to ne samo za obezbeđivanje stabilnost regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za stabilnost i bezbednost čitave EU. Upravo zbog toga, od posebnog značaja je naše zajedničko angažovanje, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidža regiona, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU“, naveo je šef srpske diplomatije.

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je, prema njegovim rečima, jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, i verujemo da je mesto čitavog regiona u EU, jer bez njegovog uključivanja, evropski politički i ekonomski prostor neće biti potpun.

Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, poručio je da je Srbija u potpunosti privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava.

„Kao što smo posvećeni očuvanju suverenosti i celine svoje teritorije, Republika Srbija se isto tako zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, samim tim i Ukrajine. Želim posebno da istaknem da je Republika Srbija principijelno posvećena mirnom rešavanju sporova i da, u tom smislu, podržava sve napore koji su usmereni na pregovore. Takođe, spremni smo da pružimo svaku vrstu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu i da učestvujemo u obnovi gradova u Ukrajini“, kazao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije obratiće se danas i učesnicima Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i biti u prilici da održi niz bilateralnih sastanaka na marginama skupa u Solunu.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

08.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Ohridu, gde je učestvovao na samitu Otvoreni Balkan i, tom prilikom, poručio da je ova inicijativa ideja ljudi koji hoće da sarađuju i koji hoće budućnost u zajedništvu, te da ona pripada balkanskim narodima.

Predsednik Vučić je izrazio uverenje da će sve više građana Severne Makedonije, Srbije i Albanije, ali i drugih zemalja regiona, podržati inicijativu Otvoreni Balkan.

"Ovo je naša inicijativa, incijativa ljudi sa Balkana, onih koji shvataju da moraju da se povezuju i da moraju sami da rešavaju probleme. Sve što smo radili, i u ekonomiji, i sve ono što je važno za građane, odražava se u odnosima Severne Makedonije, Srbije i Albanije. Gotovo da nemamo bilateralna otvorena pitanja, nemamo nikakavih zahteva ni prema kome, sem da budemo prijatelji i radimo u korist građana", poručio je predsednik Vučić i naglasio da su zajednička saradnja i napredak jedino što niko ne može da spreči, "već zavisi direktno od nas".
 
"Želimo da poljoprivrednici budu zadovoljniji, jer mogu više da izvezu, da imamo više turista, da i jedni i drugi živimo bolje, da razmišljamo šta možemo dobro da uradimo", istakao je predsednik i posebno zahvalio evropskom komesaru za proširenje i susedsku politiku Oliveru Varheljiju što je došao na skup da podrži inicijativu.

Predsednik Vučić je izneo i svoj predlog za jačanje saradnje pred zimu.
 
"Važno je da formiramo radne grupe odmah ili na sledećem sastanku, pre velikog samita koji imamo i sajamskih manifestacija krajem leta u Beogradu. Da formiramo radne grupe koje će da brinu kako da prevaziđemo teškoće u snabdevanju namirnicama i energentima. To je u najvećem interesu naše tri zemlje, ali i celog Balkana", naveo je predsednik i dodao da Srbija očekuje da stignu helikopteri koji su kupljeni za gašenje požara, a budući da nas čeka toplo leto, poručio je da će Srbija biti spremna da interveniše i pomogne albanskim i makedonskim prijateljima, dok isto očekuje i od njih, u nekim drugim oblastima.

Premijer Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je da su zemlje na Zapadnom Balkanu u uslovima krize i rata u Ukrajini međusobno upućene jedne na druge, te da je ovo vreme velikih izazova koje traži zajedništvo.
 
"Otvoreni Balkan je naša zadužbina za mir i već je dao prve rezulate za građane i privrednike. To je naša vizija o Balkanu, da je integrisan i da mir i stabilnost više niko ne dovodi u pitanje. Želimo i više investicija, tražimo da EU podrži naš napor. Inicijativa će postati sve atraktivnija“, rekao je premijer Kovačevski i objasnio da je cilj inicijative da se ubrza kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, kao i da se poveća konkurentnost privreda i standard građana.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama poručio je da na Zapadnom Balkanu, u uslovima rata u Ukrajini, treba da se razgovara još otvorenije, te da u uslovima krize treba da se pojača saradnja u regionu.

"Rat u Ukrajini čini da inicijativa Otvoreni Balkan bude još nužnija nego što je bila pre", istakao je albanski premijer.
 
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, koji je na Samitu Otvoreni Balkan u Ohridu prisustvovao kao posmatrač, poručio je da je do sada učestvovao na raznim skupovima, ali da je ovaj "definitivno novo lice" Zapadnog Balkana i apelovao da na sledećem ovakvom okupljanju bude šest, a ne pet lidera.

"Sve teme koje su tretirane isključivo se odnose na životni standard građana, bilo da se radi o slobodnom prometu, poljoprivredi, energetici, turizmu, aktivnoj krizi ili velikim infrastrukturnim projektima. Ovo je definitivno jedan novi pristup i predstavlja zaokret u odnosu na ono što su do sada bile teme. Prošlost ne možemo da promenimo. Sve što možemo je da promenimo budućnost", rekao je crnogorski premijer na završnoj konferenciji za novinare posle Samita i istakao da će svaka inicijativa koja može da vodi ka bilo kakvom progresu i pomirenju imati podršku Vlade Crne Gore.
 
Predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija rekao je da, nažalost, u BiH ne postoji konsenzus oko Otvorenog Balkana iz političkih razloga, iako ga apsolutno podržavaju i poslovna zajednica i građani.

"Iskreno se nadam da sam poslednji koji govori kao posmatrač ili gost Otvorenog Balkana", rekao je Zoran Tegeltija.
 
Na samitu regionalne inicijative Otvoreni Balkan potpisano je više sporazuma i memoranduma o saradnji tri zemlje članice: Sporazum o saradnji na Zapadnom Balkanu u oblasti priznavanja diploma i naučnih priznanja izdatih u visokoškolskim ustanovama i drugim ovlašćenim institucijama, Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti turizma za Zapadni Balkan, Memorandum o razumevanju i kulturnoj saradnji na Zapadnom Balkanu, kao i Memorandum o razumevanju i saradnji poreskih uprava na Zapadnom Balkanu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, a po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Uvid u pomenute odluke može se izvršiti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs.

 

05.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednika Vlade Republike Srpske Radovana Viškovića povodom pobede na predsedničkim izborima. U čestitki se kaže:

„U ime Vlade Republike Srpske i u svoje lično ime od srca Vam čestitam na ubedljivoj i zasluženoj izbornoj pobedi.

Još jednom, narod Republike Srbije odlučio je da Vam ukaže poverenje, vođen značajnim rezultatima u svim oblastima koji su doveli do toga da je Srbija danas neprikosnoveni lider u regionu Zapadnog Balkana.

Svaki uspeh Srbije je ujedno i uspeh Republike Srpske i zato su naša srca danas puna radosti zbog Vaše pobede. Više od svega, radosni smo što je izborni dan protekao u demokratskom duhu i kao istinski praznik demokratije, iskazujući političku zrelost celokupnog srpskog društva.

Duboko sam uveren da ćete i u novom mandatu nastaviti da sprovodite politiku razvoja dobrosusedskih odnosa između Republike Srbije i svih zemalja u regionu, istovremeno čvrsto i beskompromisno štiteći interese Republike Srbije, ali i celokupnog srpskog naroda gde god se nalazio.

Siguran sam da ćete i u budućnosti nastaviti intenzivnu saradnju sa bratskom Republikom Srpskom, a Republika Srbija u svakom smislu i u svakoj oblasti života ostaje naš ključni partner i saveznik.

Koristim ovu priliku da čestitam narodu Srbije na uspešnom i dostojanstvenom izbornom procesu, uz uverenje da će brzo biti izabrana i nova Vlada Republike Srbije, kako bismo, na obostrano zadovoljstvo, bili u prilici da nastavimo sa građenjem mostova prijateljstva između našeg naroda sa obe strane Drine. Živela Srbija! Živela Republika Srpska!“, navodi se u čestitki Radovana Viškovića.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Republička izborna komisija podseća da, ukoliko želite da glasate u inostranstvu na predstojećim izborima 3. aprila, rok za prijavu ističe 12. marta. Klikom OVDE pogledajte video.

 

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2021/2022. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Rok za prijavu je 20. maj 2022. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su ovde.

 

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata može se izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 

16. februar 2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu dostupan je ovde.

Zahtev za upis u jedinstven birački spisak u Republici Srbiji dostupan je ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

 

14.01.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom. Dvojica sagovornika ocenili su da su mir i stabilnost od ključnog značaja za ceo region.

Predsednik Dodik je istakao da se protiv Republike Srpske i srpskog  naroda u BiH vodi besprizorna politička i medijska kampanja, ne samo u Sarajevu, već i u brojnim zapadnim centrima moći. Kao primer za to, Milorad Dodik je ukazao na obeležavanje Dana Republike Srpske i najbrutalnije uvrede koje su tim povodom usledile iz Sarajeva i iz usta mnogih zapadnih političara, a koji su običan događaj na kome su prisustvovale regularne i legalne policijske snage Republike Srpske predstavili kao pretnju miru, dok stvarno ugrožavanje mira od strane muslimanskih paravojnih jedinica, Zelenih beretki, i njihovo okupljanje u Sarajevu i Bužimu, nisu ni pomenuli.

Predsednik Dodik je naglasio da je srpskom narodu gotovo nemoguće da se izbori za pravdu i dosledno provođenje Dejtonskog sporazuma zbog jednostranog i pristrasnog pristupa, pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Vučić je ocenio da su sankcije SAD protiv Milorada Dodika i drugih zvaničnika Republike Srpske užasan presedan, te da jedino mogu da donesu katastrofalne posledice po razvoj odnosa između tri naroda i dva entiteta u BiH, ali i šire, u celom regionu.

“Sankcije su uvek donosile samo problem, a nikada rešenje”, dodao je predsednik Vučić.

Imajući u vidu težinu pozicije celokupnog srpskog naroda, a posebno neprimerene i nepravedne pritiske koji se provode protiv Republike Srpske i njenog rukovodstva, predsednik Vučić je zamolio predsednika Dodika i sve političke snage u Republici Srpskoj da učestvuju u radu zajedničkih institucija u BiH i na najbolji način štite interese srpskog naroda i RS.

Predsednik Vučić je istakao da je svaka odluka na rukovodstvu RS, ali da i predsednika Dodika i sve političke predstavnike u RS moli da razmotre njegov predlog, jer je jasno da neki politički činioci koji suštinski ugrožavaju stabilnost celog regiona, neistinama i insinuacijama, krivicu pokušavaju da prebace na srpski narod i RS.

“Moja molba predsedniku Dodiku i svim političkim faktorima u RS nije zahtev da se sa bilo čim saglase, ili za bilo šta glasaju, naprotiv, moja molba je da sto gde treba da sede predstavnici RS ne bude prazan i da se na najbolji mogući način bore za interese entiteta i srpskog naroda”, naglasio je Vučić.

Predsednik Vučić je ponudio da predsedniku Dodiku i svim institucijama i političkim predstavnicima u Banja Luci obrazloži svoj predlog.

Predsednik Vučić i predsednik Dodik razgovarali su i o tome da Republika Srbija priprema značajnu finansijsku podršku Republici Srpskoj, te da će o tome timovi dvojice predsednika i dveju vlada ubrzati razgovore i u najskorijem roku obavestiti javnost.

Vučić i Dodik dogovorili su i održavanje velikog sabora Republike Srbije i Republike Srpske, uključujući i zajednički sastanak dveju vlada, za 27. januar, kada će se odlučivati o strateškim ekonomskim projektima i daljem unapređenju saradnje u svim oblastima između Republike Srbije i Republike Srpske.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

8. januar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Republika Srpska stvorena na genocidu, ali na genocidu nad srpskim narodom koji je planski osmišljen i detaljno sprovođen 1940-ih godina prošlog veka, sa jasnom namerom da se nastavi i završi 50 godina kasnije.

Da nije bilo stradanja srpskog naroda od 1941. do 1945. godine i da nije bilo pokliča ''Za dom spremni'' ponovo 1991. godine, ne bi bilo ni RS, istakla je  Brnabić govoreći na Svečanoj akademiji povodom Dana RS u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci.

Verujem da bi oni dovršili ''posao'' koji je započet 50 godina ranije i dovršili ''posao'' istrebljenja srpskog naroda i pravoslavne vere, naglasila je premijerka i dodala da je RS, više od svega, pokazatelj toga koliko je srpski narod bio odlučan u tome da spreči ponavljanje zločina iz Drugog svetskog rata.

RS je plod želje za mirom, za slobodom, za bezbednim odrastanjem dece, želje da se zločini nad srpskim narodom ne nastavljaju i ne ponavljaju. I mi Srbi, i mi u Srbiji, prvi to moramo da znamo i prvi moramo Srpsku da branimo, poručila je Brnabić.

Ona je istakla da joj je izuzetna čast što je danas u Banjaluci, što učestvuje u obeležavanju značajnog datuma kakav je Dan RS i što je u prilici da prenese čestitke i pozdrave u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i građana Srbije.

Premijerka je rekla da je, kao predsednicu Vlade zemlje koja je garant Dejtonskog sporazuma, izuzetno brinu izazovi i problemi sa kojima se suočava RS, njeno rukovodstvo i predstavnici srpskog naroda u BiH.

Duboko me zabrinjava odluka SAD, kao i način i obrazloženje o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku. To zahteva od nas racionalno, odgovorno i ozbiljno ponašanje, bez donošenja ishitrenih odluka, ukazala je ona.

Činjenica je da sankcije nikada nisu bile rešenje za bilo kakve probleme. Upravo zato, ponovo želim da poručim ono što je predsednik Vučić rekao: Srbija nikada neće sprovoditi sankcije protiv pripadnika svog naroda i predstavnika srpskog naroda u BiH i RS, naglasila je Brnabić.

Ona je poručila da je politika Srbije ”Otvoreni Balkan” i saradnja, a ne sukobi.

To je politika koja želi da se na Balkanu stvore uslovi za drugačiju budućnost od prošlosti o kojoj sam pričala. Politika ekonomskog i infrastrukturnog povezivanja, produbljene saradnje, prosperiteta i ekonomskog preporoda svih naroda na Balkanu. Ne granice i ograničenja, već slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, objasnila je premijerka i ponovila da je Srbija okrenuta budućnosti.

Ona je istakla da će Srbija nastaviti da radi na jačanju veza sa RS, na unapređenju ekonomskog položaja i razvoju kulturnog života srpskog naroda i da joj to niko ne može zabraniti.

Od 2014. godine uložili smo više od 88 miliona evra za pomoć RS. Ponosna sam na naše učešće u humanitarnim akcijama, izgradnju škola, vrtića, ambulanti, puteva, komunalne infrastrukture, domova kulture - na sve projekte čiji je cilj bolji kvalitet života svih građana, naglasila je premijerka.

Srpski narod ostaje posvećen očuvanju slobode, jednakosti i pravde i to su istinske vrline koje čuvamo i prenosimo budućim generacijama. Živela Republika Srpska, poručila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs/Tanjug

 

28. decembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Nikola Selaković prisustvovao je danas u Smederevskoj Palanci uručivanju ključeva stanova namenjenih izbeglicama.

Stanovi za 15 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dodeljeni su u okviru potprojekta devet Regionalnog stambenog programa.

Selaković je, obraćajući se porodicama koje su dobile stanove, poželeo sreću i zdravlje i da im se u novim stanovima dešavaju samo lepe i dobre stvari.

Ministar je naveo da su 15 porodica koje su dobile stanove, a koje su izbegle i raseljene iz BiH i Hrvatske, oplemenile opštinu Smederevska Palanka u koju su došle tokom nemilih ratnih dešavanja u svojoj muci i nesreći tražeći spas, utočište i krov nad glavom upravo u majci Srbiji.

Prema njegovim rečima, zgrada u kojoj će biti smeštene te porodice podignuta je i opremljena za svega godinu dana, što pokazuje da se sve može kada se braća slože.

Ministar Selaković je rekao da država ulaže u obnovu Smederevske Palanke, i kada je reč o zbrinjavanju izbeglih, ali i kada je reč o dovođenju investitora, otvaranju novih radnih mesta, rekonstrukciji javnih objekata i obnovi manastira Pinosava.

„Kao neko ko je tri i po godine radio uz Aleksandra Vučića, kao njegov generalni sekretar, znam koliko je pažnje posvećivao Smederevskoj Palanci i koliko je energije i želje bilo u tome da Palanka počne da staje na noge“, rekao je šef srpske diplomatije i izrazio uverenje da će veoma brzo u godinama koje dolaze kroz opštinu Smederevska Palanka proći i auto-put koji će nositi ime vožda Karađorđa.

Regionalni stambeni program je zajednička inicijativa Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, a cilj Programa je davanje sveobuhvatnog doprinosa rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica pružanjem trajnih i održivih rešenja za stambeno zbrinjavanje.

Uručivanju ključeva stanova prisustvovali su, između ostalih, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić, šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.

21. decembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Tirani, gde je sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevom učestvovao na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan". Predsednik je naglasio da su sporazumi koji su potpisani danas u Tirani jako važni, da će olakšati protok ljudi, roba i radne snage i učiniti zemlje učesnice privlačnijim za strane investitore i ponovo pozvao druge države u regionu da se pridruže.

Predsednik Vučić poručio je danas, tokom obraćanja na plenarnoj sednici u Tirani, da je inicijativa "Otvoreni Balkan" veća od svakoga pojedinačno i da stvara osnovu za budućnost naše dece i za bolji ekonomski razvoj tri zemlje, koji neće moći više da se zaustavi.

"Verujem da je ovo jedna od najvećih ideja u današnjoj Evropi. Sada sam 100 odsto siguran da niko ne može da zaustavi ovu inicijativu", rekao je predsednik Vučić i izrazio zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi sporazuma koji su danas potpisani, a odnose se na lakši protok ljudi i roba između tri zemlje. On je istakao da su to veliki rezultati za dobrobit svih.

"Jedna rečenica Frenklina Ruzvelta kaže: Možda nismo spremni da pripremimo budućnost za našu decu, ali možemo da pripremimo našu decu za budućnost. Zaista mislim da je ova inicijativa veća od svakog od nas i nešto je što će kreirati osnovu za budućnost naše dece. Šta god da budemo radili, najvažniji cilj je povezivanje ljudi", istakao je predsednik Vučić i dodao da je sinoć razgovarao sa privrednicima iz Albanije i u razgovoru, kaže, prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju. On je naveo i da je sve više turista iz Srbije koji putuju u Albaniju i Severnu Makedoniju, te da veruje da će više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije doći u Srbiju.

Predsednik Vučić je naglasio da je "Otvoreni Balkan" prava osnova za bolji ekonomski razvoj tri zemlje u budućnosti.

"Proširenjem tržišta rada privući ćemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo bolju, obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas", istakao je predsednik Vučić i dodao da se mora brzo i efikasno raditi na daljem povezivanju. On je izrazio uverenje da građani treba da vide rezultate i da se, na primer, narednih meseci može razgovarati i o popustima za građane "Otvorenog Balkana" kroz umanjenje putarine, ili popuste u radnjama.

Predsednik Vučić je ponovio da se radi o inkluzivnom procesu koji je otvoren za sve koji žele da se pridruže.

"Ovo je najkrupniji korak u našoj saradnji koji će donositi mnogo olakšica našim privrednicima", rekao je predsednik Vučić i izrazio želju da se i ostale zemlje regiona pridruže ovoj inicijativi. On je dodao da se mora govoriti i o energetskom povezivanju u regionu, ukoliko naše zemlje žele da opstanu u budućnosti, dok je posebno naglasio da ovakvo povezivanje, za koje postoji podrška i međunarodnih predstavnika i pre svega Atlantskog saveza, ne menja posvećenost evropskom putu.

"Ljudi će se mnogo više kretati, imati priliku za biznis i saradnju", podvukao je predsednik Vučić i dodao da je sa albanskim partnerima razgovarao o ovlašćenim ekonomskim operaterima, što je sporazum koji Srbija već ima sa Severnom Makedonijom.

Nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potpisano je čak šest sporazuma: Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB i Sporazum izmedu Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS). Takođe, potpisan je i Sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS), kao i Sporazum o saradnji akreditacionih tela.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo potpisanim sporazumima, istakavši da se na njima radilo dve godine.

"Zahvaljujući odlučnosti svih nas i naših timova, uspeli smo stvari da pokrenemo sa mrtve tačke i da uradimo važne stvari od kojih će ljudi, obični građani naših zemalja, imati koristi. Ovde je priča o tome kako možemo da uredimo našu zajedničku budućnost na neuporedivo bolji način i kako možemo da živimo i radimo zajedno", naglasio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama je, na početku plenarne sednice inicijative "Otvoreni Balkan", istakao da potpisivanjem sporazuma počinje nova era koja će učiniti dinamičnijom saradnju tri zemlje - Albanije, Srbije i Severne Makedonije.

"Potpisivanjem sporazuma danas šaljemo jasnu i konkretnu poruku građanima, ali posebno privrednicima koji već posluju na ovom zajedničkom prostoru, da će 2022. godina biti nova era, početak nečeg novog za njih, jer će ubrzati kretanje roba, usluga, kapitala i građana", rekao je albanski premijer Edi Rama i naglasio da će sporazumi, na čijoj će se brzoj primeni raditi, ukinuti duga čekanja na granici.

Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je "Otvoreni Balkan" autentičan, zajednički proces Severne Makedonije, Albanije i Srbije, ali da je inicijativa otvorena za sve zemlje u regionu i dodao da je dogovor o jedinstvenom tržištu rada u regionu od velikog značaja za građane.

Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji poručio je danas na sastanaku "Otvorenog Balkana", putem video linka, da je veoma važno da se u tu regionalnu inicijativu uključe i preostala tri partnera - Crna Gora, BiH i Priština. On je istakao da je realnost da jedino Balkan zajedno može da poveća BDP celog regiona i da bi samo kroz zajedničko tržište BDP regiona mogao da se poveća za čak trećinu. Podsetio je da je pokrenut Berlinski proces za veću regionalnu saradnju, pa tzv. mini Šengen, kao i da je sada "Otvoreni Balkan" naslednik tih inicijativa za regionalnu saradnju. Komesar Varheji je dodao da je svaka regionalna integracija na bazi EU vrednosti dobra i za Balkan i za EU.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

11. decembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon posetili su danas opštinu Bosanski Petrovac, gde su, u okviru Projekta ekonomskog osnaživanja povratničkih domaćinstava u Federaciji BiH, uručili pomoć za 35 srpskih domaćinstava koja se bave poljoprivredom.

Ministar Selaković i direktor Gujon su uručili ugovore o donaciji 35 steonih junica, a šef srpske diplomatije je poručio da danas šaljemo poruku ljubavi, mira i solidarnosti i da tom pomoći pokazujemo da možemo da uradimo nešto dobro za običnog čoveka.

„Budite uvereni da će Srbija i u Federaciji i u Republici Srpskoj, u čitavoj BiH, poštujući njen teritorijalni integritet, ali voleći Srpsku, nastaviti da šalje takve poruke“, naveo je ministar Selaković u obraćanju porodicama koje su dobile pomoć.

Ministar Selaković je naglasio da je uveren da će ta pomoć biti prva u nizu pomoći koju dodeljuju Ministarstvo spoljnih poslova i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Kako je napomenuo, pomoć koja je danas uručena bila bi nemoguća da još 2014. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer, nije u Srbiji pokrenuo zamajac ozbiljnih, važnih reformi koje daju rezultate u stvaranju nove vrednosti i većeg društvenog bogatstva, koje su pokrenule Srbiju iz stanja učmalosti, dezorganizacije i društvenog i ekonomskog haosa i koje su dovele Srbiju u situaciju da je već drugu godinu zaredom jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

„To ne bi bilo moguće da naša politika u regionu nije bila i ostala politika ispružene ruke, jer nije dobro ako je samo vama dobro, a komšiji loše, nema tu dobra i politika naše države i politika predsednika Aleksandra Vučića jeste kad je nama dobro da učinimo da i drugima bude dobro“, podvukao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je rekao da mu je puno srce što danas vidi marljive, vredne i hrabre ljude koji se bave stočarstvom.

„Ovde sede i Srbi i Bošnjaci. Nije dobro samo kad je jedinima dobro, nema tu dobra. Moramo svi zajedno da radimo mnogo više da nam svima bude bolje, a ako budemo radili svi zajedno, onda su šanse da nam bude bolje mnogo veće“, poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je naveo da je ponosan što je realizovan prvi projekat uz ozbiljnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, a da su se na konkurs za pomoć prijavile ukupno 62 porodice koje su ispunile uslove.

„Još je 27 porodica koje nisu dobile junicu. Dogovorili smo se danas da u naredna tri meseca i tih 27 porodica dobije svoju junicu. Dobre i vredne ljude treba podržati. Dogovorili smo se da pokušamo da ovako nešto uradimo ne samo u Petrovcu, nego i u Sanskom Mostu, Drvaru, Grahovu, Glamoču“, rekao je ministar Selaković.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da je da je Uprava pokrenula projekte ekonomskog osnaživanja srpskih povratničkih porodica u Federaciji BiH u ukupnoj vrednosti 9.162.000 dinara.

„To smo raspodelili na tri projekta na teritoriji Bosanskog Petrovca, Grahova i Posavine. Radi se o pilot projektima, prvim ove vrste koje je Uprava sa lokalnim srpskim nevladinim organizacijama pokrenula ove godine. Podrška srpskim domaćinstvima koja se bave stočarstvom i poljoprivredom ima za cilj stvaranje samoodrživih porodičnih ekonomija. Prvi cilj je da njihovi kapaciteti u potpunosti ispunjavaju potrebe porodice, a drugi cilj je da se višak plasira na tržište“, rekao je Gujon.

Prema njegovim rečima, juče su u Posavini uručene freze, motokultivatori, trimeri i motorne testere Srbima koji se bave poljoprivredom u tom delu Federacije BiH.

„Naš konačni cilj je da bude formirana zadruga koja bi okupila sve te ljude, sve te srpske poljoprivrednike i olakšala im rad. U ovaj projekat uloženo je dva miliona dinara, a obuhvaćeno je 40 domaćinstava sa više od 140 članova“, naveo je Gujon.

Prema njegovim rečima, u Grahovu je iz sredstava Republike Srbije obezbeđena pčelarska oprema u iznosu od milion dinara, kao pomoć povratnicima čija egzistencija zavisi od proizvodnje meda, a za treći projekat koji se realizuje preko Centra za podršku povratnicima iz Bosanskog Petrovca izdvojeno je 6.162.000 dinara za kupovinu steonih junica.

Gujon je naglasio da je danas uručena donacija hrabrim i odlučnim ljudima koji svojim optimizmom dokazuju da veruju u bolje sutra, a da će pomoć koju su dobili biti podstrek i motiv da se još energičnije i uspešnije posvete svom poslu.

„Ta pomoć je jasan znak da njihova matica, njihova, naša Srbija misli i brine o njima, o njihovoj sudbini i dobrobiti“, naglasio je Gujon koji je sa ministrom Selakovićem posetio i neka od domaćinstava koja su dobila pomoći.

Selaković i Gujon obišli domaćinstva u Bosanskom Petrovcu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, obišli su danas domaćinstva u Bosanskom Petrovcu u FBiH koja su dobila po jednu steonu junicu, u okviru projekata koje sufinansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Reč je o petočlanim povratničkim porodicama sa po troje dece kojima, kako kažu, ova pomoć mnogo znači.

Jedna od njih je porodica Steve Lončara koji se prvenstveno bavi poljoprivredom, ali i šumarstvom, pčelarstvom i lovom.

On je naveo je da ima povratka u Bosanski Petrovac i da bi se još više ljudi vraćalo, kada bi im se omogućilo da mogu da rade.

"Da se to malo podstakne, da se napravi nešto da se može raditi. Imamo sve osnovno potrebno za život - vodu, puteve, telefone, struju samo što mladi zbog posla odlaze u inistranstvo", rekao je Lončar.

Da je pomoć značajna kaže i Snežana Jeličić, koja ima troje dece, a suprug joj je preminuo.

"Ja sam samohrana majka sa troje dece i ova junica nam mnogo znači jer su nam primanja mala, a sva deca mi idu u školu", rekla je Snežana koja skromno, kao i njen 11. godišnji sin Miloš, kaže da im više ništa nije potrebno.

Sa ovom pomoći, domaćinstvo Jeličić u štali sada ima ukupno dve krave zahvaljujući kojima će, kaže Snežana, biti više mleka, sira i kajmaka za prodaju.

Ranije danas, srpskim i bošnjačkim povratničkim porodicama u Bosanskom Petrovcu uručeni su ugovori o donaciji ukupno 35 steonih junica.

Osim junica za stočare u Bosanskom Petrovcu, za šta je namenjeno više od šest miliona dinara, pomoć u vidu poljoprivredne mehanizacije dobile su srpske porodice u Posavini, za šta je opredeljeno dva miliona dinara.

Reč je o 43 domaćinstva kojima su u Mesnoj zajednici Novi Grad u opštini Odžak, na teritoriji kantona Posavina, dodeljeni multikultivatori, trimeri, motorne testere i prskalice za voće.

U okviru projekata koji sufinansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, opredeljeno je i milion dinara za pomoć pčelarima u Bosanskom Grahovu.

Selaković: Nastavićemo da pomažemo Srbima u BiH i njihovim komšijama Bošnjacima

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas, nakon što je uručio pomoć za 35 porodica u Bosanskom Petrovcu, da će Srbija nastaviti da pomaže Srbima u Bosanskom Petrovcu, Drvaru, Grahovu i Glamoču, ali i njihovim komšijama Bošnjacima.

„Ne može samo jednima da bude dobro, a drugima da bude loše. To je ono što je naša politika, naša regionalna politika. Kao što je predsednik Aleksandar Vučić početkom ove godine pokrenuo upravo tu politiku doniranja vakcina i Federaciji i Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a Srbija otvorila granice za sve građane susednih država koji žele da se vakcinišu, tako danas pomažemo našim sunarodnicima u Bosanskoj krajini. Nastavićemo to da radimo, jer samo ekonomski jaka i uspešna Srbija dobar je oslonac Republici Srpskoj, ali i svim Srbima koji žive u okruženju“, rekao je ministar Selaković.   

Šef srpske diplomatije je rekao da je Srbija u poslednje četiri godine Drvaru pružila pomoć od 2.915.000 evra za konkretne projekte, a Bosanskom Petrovcu oko 250.000 evra za nekoliko komunalnih projekata.

„Ovoga puta je Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu zajedno sa Centrom za podršku i pomoć povratnicima koji vodi Nemanja Davidović u Bosanskom Petrovcu izašla u susret za 35 povratničkih porodica, ne samo srpskih, već i bošnjačkih, koje su dobile po steonu junicu“, rekao je ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, predsednik Aleksandar Vučić je svojevremeno pokrenuo bolne reforme koje daju rezultate i Srbija je počela svake godine sve više da pomaže i Srbima u Bosanskoj krajini.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da je ove godine Uprava prvi put podržala i finansirala tri samoodrživa projekta u Posavini, Bosanskom Petrovcu i Grahovu.

„Juče smo u Posavini podelili poljoprivrednu mehanizaciju, danas u Bosanskom Petrovcu 35 junica, u Grahovu opremu za pčele. Ukupna vrednost je devet miliona dinara. Ovim želimo da pošaljemo poruku da je matica, naša Srbija uz svoj narod, uz povratnike, uz druge ljude koji dele sudbinu povratnika i srpskog naroda, da im pokažemo brigu i solodarnost. U narednom periodu nastavljamo slične projekte za dobrobit svih koji žive u ovim krajevima“, naveo je Gujon.

Nemanja Davidović iz Centra za podršku i pomoć povratnicima u Bosanskom Petrovcu rekao je da danas uručena pomoć mnogo znači Bosanskom Petrovcu i naveo da je to drugo najveće ulaganje Republike Srbije u tu opštinu.

„I najteža muka je lakša kada imate prijatelje, naši prijatelji su država Srbija, ministar Selaković i Arno Gujon“, naveo je Davidović.

 

07. decembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatanom Klokićem i poručio da Srbija poštuje i podržava teritorijalni integritet BiH, ali da podržava i Republiku Srpsku u njenim nastojanjima da se kao ravnopravni entitet u okviru BiH razvija i napreduje.

Ministar Selaković je posle sastanka sa ministrom Klokićem rekao da Srbija želi da sa BiH gradi najbolje dobrosusedske odnose u budućnosti, ali i podsetio da Srbija ima Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama sa Republikom Srpskom.

„Srbija vredno i posvećeno radi na njegovom sprovođenju. Republika Srbija voli Republiku Srpsku i podržava je u njenim nastojanjima da kao ravnopravni entitet u okviru BiH se razvija i napreduje”, rekao je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, doprinos takvom razvoju i napredovanju vidljiv je na svakom koraku u aktivnostima državnih organa Srbije, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i svih resornih ministarstava, kroz veliki broj projekata sa kojima je Srbija prisutna u Republici Srpskoj.

Ministar Selaković je rekao da ne postoji lokalna samouprava u Republici Srpskoj koja nije dobila određenu pomoć od Srbije u cilju doprinosa podizanju kvaliteta života u Srpskoj.

Kako je naveo, Srbija je opredeljena za saradnju sa Republikom Srpskom u različitim oblastima, na prvom mestu u infrastrukturnom povezivanju, i u tom kontekstu napomenuo je zajednički rad na realizaciji velikog projekta izgradnje auto-puta od Beograda do Sarajeva.

Nakon sastanka, dvojica ministara su potpisali Memorandum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske u oblasti diplomatskog obrazovanja, a šef srpske diplomatije je naveo da je memorandum pravna osnova da ubuduće jedan broj mladih, talentovanih ljudi iz Republike Srpske u toku visokog obrazovanja pohađa obuku na Diplomatsku akademiju u okviru Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a čija primena bi trebalo da počne od naredne akademske godine.

Ministar Selaković je najavio da će sa direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom u petak i subotu posetiti Bosanski Petovac, gde će sunarodnicima koji se bave poljoprivredom uručiti vrednu pomoć.

Ministar Klokić izrazio je zahvalnost na podršci koju Republika Srpska dobija od Srbije i naveo da ona nikada nije bila konkretnija nego u poslednih sedam godina preko različitih projekata, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.

„Nema nijedne opštine i grada u Republici Srpskoj da Srbija nije realizovala neki projekat koji znači bolji život građana”, rekao je Klokić i zahvalio ministru Selakoviću na najiskrenijoj i najotvorenijoj podršci.

 

Na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 i 90/21), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
                                                                 OBAVEŠTAVA
BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANJU BIRAČKOG PRAVA NA REPUBLIČKOM REFERENDUMU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Zahtevi za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji i za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu dostupni su na sledećim linkovima: http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_jedinstveni_biracki_spisak_u_R._Srbiji.pdf i http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_-_inostranstvo.pdf

28.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa  srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.  

Predsednik Vučić obavestio je Dodika o razgovorima koje je vodio sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, ali i o razgovorima sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Teme razgovora bile su i izgradnja gasovoda između Srbije i Republike Srpske, izgradnja auto-puta Sremska Rača - Kuzmin - Bijeljina, i drugih infrastrukturnih projekata.

Predsednik Dodik upoznao je predsednika Vučića sa situacijom u Bosni i Hercegovini i daljim planovima ”političkog Sarajeva” da ubrza proces preuzimanja prerogativa i kompetencija vlasti Republici Srpskoj.

Milorad Dodik je dodao da Republika Srpska želi mir, ali da neće dozvoliti bilo kome da ukida ili uništava pravo Republike Srpske i srpskog naroda na opstanak. 

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

Na osnovu  ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 8. septembra 2021. godine, državni sekretar Nemanja Starović je 29. oktobra 2021. godine doneo odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, razultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u objavljenu odluku kao i spisak pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja možete ostvariti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine, Miloradom Dodikom, sa kojim je razmenio stavove o svim aktuelnim pitanjima u regionu i svim zajedničkim projektima u kojima učestvuju Republika Srbija i Republika Srpska.

Predsednik Vučić je obećao da će Srbija da nastavi sa još značajnijom podrškom opštinama Nevesinje, Kostajnica, Dubica i Drvar, ali i daljim ulaganjima u prosvetnu i zdravstvenu infrastrukturu u svim delovima Srpske.

Predsednik Vučić je potvrdio opredeljenje Republike Srbije da sa velikim finansijskim sredstvima učestvuje u izgradnji auto-puta Sremska Rača-Bijeljina.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Dodik istakao je da je to projekat od strateškog značaja za Republiku Srpsku i ne samo za njen istočni deo i zahvalio Republici Srbiji na velikoj pomoći i podršci.

Predsednik Vučić je naglasio da će Srbija uvek podržavati Dejtonski mirovni sporazum i njegov Ustav, kao i njihovu punu primenu, dok je Dodik istakao da su Republici Srpskoj godinama otimane nadležnosti koje joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju i da će se Republika Srpska, mirnim putem, zalagati za vraćanje prava i pravde predviđene Ustavom Bosne i Hercegovine.

Izvor/foto: www.predsednik.rs

 

15. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković kaže da je Srbija posvećena EU integracijama, a da tu posvećenost pokazuje prvenstveno kroz unutrašnje reforme i regionalnu saradnju.

Selaković je na Konferenciji ”Razgovori o budućnosti Evrope-perspektiva i uloga Zapadnog Balkana”, u organizaciji Koledža Evrope iz Briža naglasio važnost sveobuhvatnosti debate koja se trenutno vodi o budućnosti Evrope i pozvao na jačanje opipljivih veza između ljudi i institucija EU i Srbije.

„Posvećenost Srbije EU integracijama je vidljiva kroz reformski proces gde nam je fokus na vladavini prava. Ponosni smo što smo u poslednjih godinu dana uradili odličan posao što je prepoznato u izveštaju Evropske komisije”, izjavio je Selaković.

Šef diplomatije Srbije kaže da je za Srbiju od posebnog značaja angažman u EU regionalnim inicijativama kao i sama saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu.

„Srbija ima osam suseda, a regionalna politika i saradnja su najviši prioritet naše spoljne politike. Moramo da nađemo način da produbimo tu saradnju. Ne radi su samo o učešću u postojećim inicijativama, već i o promociji novih inicijativa, kao što je Otvoreni Balkan, čemu su veoma posvećeni i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić”, poručio je Selaković.

Selaković konstatuje da su regionalne inicijative važne kako iz ugla ekonomske saradnje tako iz perspektive demografije kao jednog od, prema njegovim rečima, najvažnijih pitanja za evropski kontinent.

On navodi da ceo region Zapadnog Balkana ima oko 17, 5 miliona ljudi, što je manje od jedne članice kao što je Rumunija, pri čemu je BDP celog regiona 0,6 procenata BDP-a EU.

„Ako naša uloga i pozicija ne budu dobro prepoznate onda će ovi procenti da budu još manji, a tada će sve naše bilateralne razlike da budu besmislene. Hajde zato da sarađujemo tamo gde nemamo problema i da naš prvi prioritet bude ekonomska saradnja”, naglasio je Selaković.

Selaković je tokom svog obraćanja drugim šefovima diplomatija iz regiona koji su učestvovali na Konferenciji u Brižu, zaključio da je međusobni dijalog najbolji način za unapređenje regionalne saradnje, ali i doprinos Zapadnog Balkana budućnosti Evrope.

Izvor: Tanjug

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

4. novembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov, potpisali su danas Zajedničku izjavu „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“, u okviru inicijative za saradnju Otvoreni Balkan. Tekst Zajedničke izjave prenosimo u celosti:

„Evropska unija i njene države članice, zajedno sa partnerima iz regiona, potvrdile su nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana na Samitu na Brdu 6. oktobra.

Zapadni Balkan je ponovio svoju i posvećenost regiona evropskim vrednostima i demokratskim principima, vladavini demokratije, osnovnim pravima i vladavini prava.

Međutim, upitni kapacitet Evropske unije da integriše nove članice, unutrašnje debate među državama članicama EU i bilateralni odnosi, ometali su stvarni napredak regiona ka EU.

Na papiru, politika proširenja ostaje aktivna. U praksi, međutim, postoji rastuće razočarenje među građanima regiona u pogledu EU perspektive.

Pored toga, kašnjenja u EU perspektivi isuviše su koštala region u političkom smislu.

Severna Makedonija je odličan primer neostvarenih obećanja Evropske unije. Njena Vlada se potrudila da ispuni uslove Brisela, samo da bi se našla izolovana i prepuštena da se nosi sa posledicama odluka EU. Ova oslabljena perspektiva evropskih integracija preti da nas ostavi više dezintegrisanima nego ikad. Osećaj je zajednički širom regiona.

Dok Evropska unija razvija nove i dalekosežne strategije, region očajnički pokušava da realizuje postojeće. I dok je naš put ka Evropskoj uniji iskliznuo iz koloseka, mi ostajemo posvećeni dostizanju standarda EU.

Ne možemo da dozvolimo da ova negativna spirala ugrozi samu osnovu budućnosti i prosperiteta regiona.

Evropska unija ide napred, dok je region zaglavljen u dilemama same EU. Evropska unija treba i mora da istraži sve puteve za bržu integraciju Zapadnog Balkana u periodu koji prethodi pristupanju, zajedno sa svojim obavezama za fazno pristupanje kako je definisano u novoj metodologiji.

U skladu sa time, bilo bi korisno uključiti region u razvoj trgovinske i poreske politike Evropske unije, kao što su mehanizam za prilagođavanje granice emisije ugljen-dioksida i zaštitne privremene mere ograničenja na uvoz čelika, da nabrojimo tek nekoliko.

Takođe bismo mogli da istražimo mogućnost da Zapadni Balkan bude izuzet od različitih mera trgovinske politike erga omnes.

Naši univerziteti mogli bi da budu uključeni u oblast visokog obrazovanja i istraživanja Evropske unije, čime bi se pružila jednaka šansa za učešće u prilagođenim programima, istraživanju i inovacijama EU. Istovremeno, naša poljoprivreda vapi za dodatnim sredstvima, pri čemu ima ogroman potencijal za širenje i isporuku visokokvalitetnih proizvoda na tržište Evropske unije.

Ovo bi moglo da spreči negativan uticaj na stabilizaciju i privredni učinak regiona. Verujemo da je u interesu Evropske unije da pomogne izgradnju i promociju sigurnog i prosperitetnog regiona.

I više od toga - mogli bismo zajedno da istražimo učešće u Šengenu i postepenu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.

Današnji svet se brzo menja. Vreme je da se deluje i to odlučno. Ne možemo sebi da priuštimo niti će nam biti oproštene propuštene prilike, popustljivost i nedostatak odlučnosti da ostvarimo ovu stratešku viziju.

Potrebno je da se bolje razumemo, ako želimo da postignemo najbolje rezultate. Ako neko misli da moramo da delujemo sada, to je već bilo juče.

U tom cilju, danas smo ponovo potvrdili odlučnost da produbljujemo našu ekonomsku saradnju u okviru inicijative Otvoreni Balkan, nadograđujući se na agendu Berlinskog procesa i uz fokus na brzu i prilagođenu realizaciju.

U ovom poduhvatu angažovali smo naše privredne komore i zadužili ih da pripreme detaljne smernice za realizaciju Memoranduma o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza i izvoza, koji je potpisan u Skoplju 29. jula.

Danas smo odobrili detaljan plan sprovođenja mera o olakšavanju trgovine i zatražili od Regionalne privredne komore Zapadnog Balkana da dalje prati proces implementacije. Takođe smo odlučili da formiramo Međuministarski savet, koji će blisko sarađivati sa privrednim komorama na sprovođenju ovih mera.

Zapadni Balkan je spreman da se pokrene ubrzanim tempom. Treba ići napred. Tako i Evropska unija treba da se pokrene – prema Zapadnom Balkanu. Ostanak u praznom hodu nije opcija.

Pozivamo sve ostale strane u regionu da nam se pridruže i želimo im dobrodošlicu. Otvoreni Balkan je otvoren“, navodi se u integralnom tekstu Zajedničke izjave.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

 

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

25. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je večeras u Starom dvoru uručenju ugovora za 14 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su kupljeni u okviru potprojekta 9 Regionalnog stambenog programa Srbije.

„Veliko mi je zadovoljstvo i čast da u ime Vlade Srbije, u ime države Srbije večeras sve vas pozdravim, da zahvalim svim donatorima naročito EU, koja je okupila najveći broj donatora koji jesu države članice EU, ali i posebno Kraljevini Norveškoj, kao jednom od najvećih donatora van teritorije EU, na uspešno okončanoj devetoj podfazi Regionalnog stambenog programa”, naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je Regionalni stambeni program do sada omogućio da više od 6.000 porodica koje su izbegle i raseljene sa prostora bivše Jugoslavije, najviše sa teritorije današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dobiju svoj krov nad glavom.

Kako je dodao, te porodice su u Srbiji našle spas i utočište posle onih životnih momenata koje nikada verovatno ne mogu da izbrišu iz svog sećanja kada su u jednom danu izgubili sve ono što su generacije njihovih roditelja i predaka sticale.

Šef srpske diplomatije je naveo da su se oni našli u Srbiji i odavde krenuli od nule.  

Ministar Selaković je rekao da su donatori koji su pomogli da se formira sam fond i da on profunkcioniše, i Komesarijat za izbegla i raseljena lica i migracije, a uz pomoć Banke Saveta Evrope, UNHCR-a kao partnera, OEBS-a, omogućili mnogima među raseljenima da dobiju svoj krov nad glavom.

„Izbeglih lica u Srbiji se u jednom trenutku obrelo oko 650.000 i po podacima koje je republički komesar za izbeglice i migracije naveo, do sada je preko Komesarijata, preko države Srbije, Vlade Srbije, krov nad glavom dobilo blizu 100.000 porodica, naših sunarodnika“, rekao je ministar Selaković i podsetio da su ranije danas na Ubu svečano uručeni ugovori o stanovima za 21 porodicu.

Šef srpske diplomatije je naveo da predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i on lično kao ministar spoljnih poslova ulažu maksimalne napore da se ovo pitanje u Srbiji rešava na najbolji mogući način.

„Večeras je ovde 14 porodica za koje je grad Beograd postao bogatiji. Najbolji deo našeg naroda jesu naši ljudi koji su došli iz Krajine, bilo iz one na teritoriji današnje Hrvatske ili BiH, vredni, čestiti, dobri ljudi. Srećan sam što večeras imamo priliku i mogućnost da 14 takvih porodica trajno stambeno obezbedimo ovde u Beogradu“, poručio je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je zahvalio donatorima na nesebičnoj pomoći i naporima koje su ulagali, UNHCR-u i OEBS, kao i Gradu Beogradu na predusretljivosti.

„Do pre svega nekoliko godina Grad Beograd nije pokazivao interesovanja za ovu aktivnost, do tog interesovanja dolazi pre nešto više od sedam godina i od tada Grad Beograd u partnerskom odnosu sa Komesarijatom i donatorima radi na realizaciji ovog projekta“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je porodicama koje su dobile stanove poželeo da u svojim novim domovima beleže i broje samo lepe i dobre sate i trenutke, a da ono što je teško u njihovim životima ostave iza sebe.

Poželeo je starijima da u tim stanovima dočekuju svoju decu i unučad i mirnu starost u zdravlju, a da oni mlađi u tim stanovima grade i podižu svoje porodice i svoju decu i da se raduju svakom novom velikom uspehu.

„Hvala vam na strpljenju što ste dočekali ovaj trenutak i želim vam da ubuduće sve u vašim domovima ide mnogo lakše i mnogo bolje nego što je to bilo do sada. Živela Srbija“, poručio je ministar Selaković.

25. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je u Ubu svečanoj dodeli ugovora o kupovini 21 stana izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što 21 porodica rešava svoje stambeno pitanje i što će kasnije danas i 14 porodica u Beogradu dobiti ugovor o kupovini stana, istakavši da se polako približavamo cifri od procenjenih 7.500 stanova i kuća koliko je potrebno da se stambeno obezbede naši sunarodnici koji su '90-tih godina ostavili svoja ognjišta.

„Od danas će svako od vas imati svoj dom, koji nije velelepan i raskošan, ali je vaš“, rekao je ministar i dodao da je Ub jedna od najlepšhih opština i opština koja je najbrže razvija.

Dodao je da svi iz državnog rukovodstva slede politiku Vlade i predsednika Vučića sa ciljem da Srbija bude bolja, uređenija i razvijenija.

Selaković je zahvalio svim donatorima pojedinačno, predstavniku delegacije EU, UNHCR, Banci za razvoj SE, Komesarijatu za izbeglice i migracije sa kojima je ostvarena izuzetna saradnja.

„Želim da od danas u vašim stanovima počne novo životno poglavlje da u njima beležite samo lepe trenutke“, zaključio je ministar.

 

23. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, sa kojim je razgovarao o političkom razvoju situacije u BiH, ekonomskoj situaciji, ali i energetskoj krizi u regionu.

„Imali smo opsežne pripreme za današnji sastanak, o svim važnim temama u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine. Razgovarali smo i o Vojsci Republike Srpske i ja sam preneo važne poruke ljudi iz Evrope i sveta. Zahvalan sam što je izrazio spremnost da sasluša druga mišljenja. Važno je da sačuvamo mir i pokažemo da nije Republika Srpska izvor problema, već da smo svi u regionu spremni da razgovaramo. Naš stav je jasan i čvrst. Neću reći da upozoravamo, ali molim sve da razgovaramo i rešavamo probleme dijalogom. Srbija se neće pridružiti sankcijama. Dok sam ja predsednik, neće biti blokade na Drini“, poručio je predsednik Vučić nakon sastanka i dodao da je srpski član Predsedništva BiH nedvosmisleno rekao da ne postoji nikakav hir Republike Srpske da pravi probleme, već da su njihovi potezi reakcija na to što se pravo na korišćenje šuma oduzima od RS i predaje u ruke Sarajevu.

Predsednik Vučić je istakao da razgovor nema alternativu i da mora da se razgovara sa Bošnjacima, ali i da svi treba da napustimo snove o pobedi nad onim drugim.

„Razgovarali smo o razvoju infrastrukture i o spajanju Srbije i Republike Srpske i Srbije i Bosne i Hercegovine. U skladu sa tim, očekujemo do kraja godine potpisivanje komercijalnog ugovora o izgradnji auto-puta od Sremske Rače do Bijeljine. To je velika stvar, kako za Republiku Srpsku, tako i za Bosnu i Hercegovinu. Važno je i da se od Višegrada do Sarajeva uradi put što pre. Spajamo Pazar i Tutin sa Beogradom i Sarajevom. Za razvoj ekonomskih odnosa važno je spajanje bošnjačkog i sprskog naroda. Kada uradimo auto-put Ruma-Šabac i brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, koju ćemo produžiti do Malog Zvornika, dodatno ćemo povećati snagu i kontinuitet komunikacije sa BiH i Republikom Srpskom“, naveo je predsednik Vučić i dodao da je sa srpskim članom Predsedništva BiH razgovarao i o ekonomskoj situaciji, a pogotovo o nestašicama električne energije.

„Kriza preti velikom broju zemalja u regionu. Razgovarali smo i o tome da pripremimo zajedničku platformu za razgovore sa svim partnerima oko izgradnje kraka gasovoda sa teritorije Srbije do Banjaluke“, naglasio je predsednik Vučić. On je rekao i da su sredstva za izgradnju aerodroma u Trebinju obezbeđena i da će plansko-projektna dokumentacija za izgradnju ovog aerodroma biti gotova u martu sledeće godine.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je istakao da je situacija u BiH složena i da je do toga dovela kombinacija raznih događaja u prošlosti.

„Predsednika Vučića izvestio sam o situaciji u BiH, kao i o kulminaciji nepovoljnih situacija po srpski narod u Republici Srpskoj. Republika Srpska se razvlašćuje, potpuno je konfuzna situacija, u kojoj niko ne želi da sedne i pregovora, a sukobi nisu potrebni. Nisam spreman da za Republiku Srpsku žrtvujem mir, ali sve ostalo sam za Republiku Srpsku spreman da žrtvujem. Mir nema cenu i alternativu i zahvalan sam predsedniku Vučiću na izdvojenom vremenu da me sasluša“, poručio je večeras Milorad Dodik i ocenio da se Republika Srpska razvlašćuje upornom silom međunarodnog faktora.

„Ne možemo da popustimo, u smislu da dozvolimo da nam oduzmu zemljište i šume“, rekao je srpski član Predsedništva BiH, komentarišući nedavne odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, i ocenio da je danas Republika Srpska kao potpisnica Dejtonskog sporazuma „razvlašćena“, za razliku od Federacije BiH i distrikta Brčko.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SB UN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

11.10.2021, Beograd

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izutenu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatiju za mir, a 24. aprila 2019. smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.
Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.
 
"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini putka individualnom i kolektivnom prosperitetu.
 
"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.
 
"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

6. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj lideri EU daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Predsednik Vučić je nakon Samita EU-Zapadni Balkan izjavio da postoji perspektiva proširenja EU, ali da nemaju sve zemlje članice „isti apetit“ za proširenje.

„U ime Republike Srbije, zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU, četiri sata sa nama razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam na pomoći i podršci, investicijama i novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorili smo o tome da postoji perspektiva proširenja i jasno je da postoje strateški interesi EU na tom evropskom prostoru“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je na Samitu vladala pozitivna atmosfera i da se domaćin, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, sve vreme borio za jasniju evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo“, rekao je predsednik Vučić i preneo da je imao mnogo bilateralnih razgovora: sa grčkim premijerom  Kirjakosom Micotakisom, koji je rekao da će Atina nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, sa predsednikom Republike Francuske, mađarskim premijerom, španskim premijerom, premijerom Republike Slovačke, predsednikom Rumunije, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i mnogim drugim evropskim liderima.

Predsednik Vučić je naveo da je i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske razgovarao o odnosima naše dve zemlje, kao sa premijerima Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevim.

Predsednik Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Republici Sloveniji, gde je prvog dana prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije i ocenio da je, posle gubitka nemačke Demohrišćanske unije na izborima, snaga Evropske narodne partije koncentrisana u centralnoj i istočnoj Evropi.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Obaveštavamo da je, po osnovu ovlašćenja ministra spoljnih poslova Republike Srbije, državni sekretar Nemanja Starović, 4. oktobra 2021. godine, doneo odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvaltitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.rs i https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12. oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik, uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

 

Obaveštavamo da je 15. septembra 2021. godine doneta Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori.

Uvid u pomenutu odluku može se izvršiti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs.

 

11. septembar 2021.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon najavio je danas kampanju za zaštitu imovninskih prava Srba u Federaciji BiH jer postoji rizik da zbog usklađivanja podataka o neporketnostima katastra i zemljišnjih knjiga, ostanu bez imovine.

"U toku je značajna, bitna i pomalo zabrinjavajuća harmonizacija podataka i postoji rizik da Srbi iz Federacije BiH ostanu bez imovine", rekao je Gujon na konferenciji za novinare koju je održao sa šefom predstavništva Republike Srpske u Beogradu Mlađenom Cicovićem, a koji je precizirao da oko 400.000 Srba polaže i dalje prava na nepokretnosti u Federaciji.

Prema rečima Gujona, postoji opasnost da Srbi iz Federacije ostanu bez imovine, da ne budu upisani u knjige, a ni obavešteni o tome jer se informacije objavljuju u Službenom glasniku Federacije i lokalnim medijima nedostupnim Srbima koji žive po celom svetu.

"U odsustvu vlasnika, kada se vodi usklađivanje, pravi nosilac prava bude izbrisan, a njegova imovina se prepisuje na državu, kanton, opštinu", rekao je Gujon.

Kampanja informisanja biće sprovođena u pet koraka preko ambasada i konzularnih predstavništava, urduženja sa kojima Uprava sarađuje, eparhija SPC, društvenih mreža i medija.

Dodao je da će u narednih 30 dana na RTS-u biti emitovan spot sa brojevima telefona Kancelarije za pravnu pomoć RS +387 55490940 ili vajber i votsap brojevima +387 65 090-040, kao i mejlom: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org.
Gujon je naglasio da je oduzimanje imovine u FBiH rizik koji je moguće sprečiti jednostavno i lako. Potrebno je, kaže, samo da se zainteresovani jave kancelarijama za pravnu pomoć koje će umesto njih pratiti sve što treba.

Cicović je naglasio da zajednička kampanja ima za cilj da obavesti što više sunarodnika širom sveta o postupku usklađivanja podataka o nepokretnostima katastra i zemljišnih knjiga u Federaciji.

"Kampanja je pre svega važna jer je sam postupak usklađivanja podataka netransparentan", rekao je Cicović.

Republička uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove otvorila je, kako je dodao, kancelarije u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku u kojima građani mogu da dobiju besplatnu stručnu i pravnu pomoć.

Ove kancelarije postupale su po zahtevima građana i do 10. avgusta rešeno je ukupno 4.447 zahteva.

09.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa visokim predstavnikom međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Kristijanom Šmitom.

Predsednik Vučić je istakao da su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u Bosni i Hercegovini i regionu, te da očekuje od Kristijana Šmita nepristrasan i izbalansiran pristup. Vučić je dodao da Srbija poštuje integritet i celovitost BiH, baš kao i celokupnost i integritet Republike Srpske u okviru BiH.

Vučić je iskazao stav da narodi u BiH bi trebalo da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i mešanja sa strane, izrazivši uverenje da Srbija i BiH u budućnosti mogu neuporedivo brže da razvijaju svoje ekonomske veze i odnose.

Vučić i  Šmit su  razmenili mišljenja o trenutnoj političkoj situaciji u regionu sa naglaskom na napretku Bosne i Hercegovine i drugih zemalja Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.

Šmit je naveo da je funkcionalnost države Bosne i Hercegovine neophodan faktor kako bi se dosegao stepen na kojem joj više neće trebati međunarodna supervizija, kao i za napredak ka EU integracijama.

Kristijan Šmit je takođe izrazio podršku inicijativama usmerenim ka regionalnoj integraciji svih zemalja na Zapadnom Balkanu, koja treba da bude inkluzivna i da predstavlja korak napred ka evropskoj integraciji.

Izvor/Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

1.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

04. avgust 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović, predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljkom Čubrilovićem i predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem sa kojima je razgovarao o aspektima ekonomske saradnje Srbije i Srpske, problemima sa kojima se srpski narod suočava, kao i o unapređenju sveukupne regionalne saradnje.

„Usled svih obaveza danas, Srbija i Srpska večeras će zajedno u Busijama obeležiti 26 godina od počinjanja zločinačke akcije Oluja, masovnih ubistava Srba i najvećeg etničkog progona na tlu savremene Evrope“, rekao je predsednih Vučić uoči početka sastanka sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom i predstavnicima Republike Srpske.

Predsednik Vučić je istakao da je pažljivo saslušao predstavnike Republike Srpske i da se na sastanku razgovaralo o svim važnim temama koje se odnose na situaciju u regionu, Bosni i Hercegovini, kao i Republici Srpskoj, naglasivši da odluke moraju da se donose u skladu sa interesima i uz saglasje tri naroda i da je to suština i duh Dejtonskog sporazuma.

„Stav Republike Srbije je da nametnute odluke nikada nisu dobre. Srbija je izrazila želju da se poštuje Dejtonski mirovni sporazum i da se sačuva mir i stabilnost u celom regionu“, kazao je predsednik Vučić i dodao da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, ali i Republike Srpske u okviru BiH.

Predsednik Vučić je preneo da je na sastanku bilo reči i o svim ekonomskim projektima koji su od suštinske važnosti, kao i da će Srbija preuzeti zajedno sa konzorcijumom srpskih kompanija, ne samo da izgradi, već i plati 80 odsto puta od Rače do Bjeljine.

„Izgradićemo i most na Savi - to će biti doprinos prijateljstvu i bratstvu sa srpskim narodom i sa svim narodima u BiH“, naveo je predsednik i dodao da je bilo reči i o energetskim projektima i auto-putu Beograd - Sarajevo, kao i daljoj podršci u oblasti zdravstva i socijalne politike koju će Srbija nastaviti da pruža Republici Srpskoj.

„Za nas je veoma važno da do Dana jedinstva donesemo nacrte Zakona o zaštiti i upotrebi našeg srpskog jezika i ćiriličnog pisma, da imamo istu normativu po tom pitanju“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da su svi veliki evropski narodi svoj identitet čuvali kroz jezik i pismo.

„Svaki razgovor je dobar i uvek ćemo imati svu pažnju i vreme ovoga sveta da čujemo predstavnike našeg naroda, jer mi Srbi, istom rodu pripadamo i nikom nažao ne činimo ako čuvamo svoj srpski jezik, osim što hoćemo da sačuvamo svoje ime i prezime, svoj identitet i pravo na budućnost za svoju decu“, zaključio je predsednik Vučić i naglasio da će Srpska u budućnosti uvek moći da računa samo na još veću podršku Srbije.

Predsednik Vučić nakon sastanka sa predstavnicima Republike Srpske sastao se i sa predstavnicima vanparlamentarnih stranaka koje ne žele učešće stranih predstavnika u međustranačkom dijalogu, kao i predstavnicima vladajućih i opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Izvor: www.predsednik.rs 
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

 

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije gospodin Nikola Selaković doneo odluku o raspisivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je danas u Nišu svečanom uručenju ključeva 75 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta (RSP) u Srbiji.

U svom obraćanju Selaković je izrazio zadovoljstvo što je u prilici da podeli radost sa 75 porodica koje će, nakon 25 godina, dobiti svoj krov nad glavom, poželevši im puno sreće, radosti i lepih momenata u novim domovima.

„Grad Niš je postao bogatiji za 75 divnih, vrednih, marljivih, čestitih porodica, naših ljudi koji nisu svojom voljom, već su iz puke želje da zaštite goli život pobegli u Srbiju“, istakao je Selaković i zahvalio gradu Nišu na svoj pomoći u realizaciji ovog projekta.

Ministar Selaković, koji je i predsednik Komisije Vlade Srbije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica, rekao je da je do sada u okviru realizacije RSP dodeljeno 5.825 stambenih rešenja. Naveo je da je dodeljeno 2.004 paketa građevinskog materijala, 305 montažnih kuća, 1.575 seoskih kuća sa okućnicom i 1.941 stambena jedinica.

Ministar je kazao da su stanovi koji se danas useljavaju izgrađeni u okviru potprojekta 9 RSP, naglasivši da je njegova ukupna vrednost oko 1.500.000 evra.

„Ovim projektom Niš rešava pitanje stambenog zbrinjavanja naših ljudi koji su sa prostora BiH i Hrvatske izbegli u Srbiju“, rekao je ministar i dodao da je potrebno naći adekvatno rešenje i za pitanje interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Ministar je zahvalio EU, najvećem donatoru RSP, i drugim bilateralnim donatorima koji učestvuju u navedenom programu. Takođe, istakao je značaj Banke za razvoj Saveta Evrope i posebno zahvalio Komeserijatu za izbeglice i migracije na angažmanu u sprovođenju ovog programa.

2. avgust 2021. godine

23.07.2021

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović, sa kojom je razgovarao o nizu tema od značaja za specijalne i paralelne veze između Srbije i RS.

Specijalne i paralelne veze između Srbije i RS se, prema rečima ministra Selakovića, razvijaju, i u ovom trenutku su na istorijskom maksimumu, odnosno na najvišem nivou otkad je sporazum zaključen i otkad Srbija i RS zajedno postoje i deluju.

„Sa jedne strane, poštujući teritorijalni integritet BiH, Srbija se trudi da sa svim svojim susedima razvija najbolje moguće političke, ekonomske i svake druge odnose, ali sa druge strane, poštujući i rukovodeći se Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i RS, Srbija ne zaboravlja svoj narod i RS kao entitet ustanovljen i potvrđen Dejtonskim sporazumom“, kazao je Selaković posle sastanka.

Jedna od tema je, kako je dodao, bila i funkcionisanje zajedničke srpske dijaspore i aktivnosti na polju očuvanja srpskog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.

Selaković je sagovornicu informisao o planovima za otvaranje dopunskih škola srpskog jezika za dijasporu, izrazivši očekivanje da će se u taj program uključiti i nastavnici iz RS.

Na sastanku je, kako je dodao, bilo reči i o zajedničkoj proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave 15. septembra.

„Dogovorili smo se da srpska dijaspora zajednički proslavlja našu trobojku i 15. septembar kao dan kada su Srbi iz svih krajeva združeni probili Solunski front“, kazao je Selaković.

Predsednica Cvijanović je posle sastanka rekla da je važno raditi na jačanju institucionalnih veza Srbije i RS, i da je za građane RS važno da Srbija bude stabilna i jaka.

Prema njenim rečima, današnji dogovor o zajedničkom odnosu prema dijaspori je od velike važnosti za očuvanje nacionalnog identiteta Srba izvan Srbije i RS.

Cvijanović je zahvalila na ekonomskoj pomoći Srbije tokom prethodnih godina, izrazivši očekivanje da će zajednički infrastrukturni projekti nastaviti da se realizuju u interesu građana Srbije i RS.

Sagovornici su se, između ostalog, osvrnuli i na najnoviju o odluku odlazećeg visokog predstavnika u BiH.

„Naš stav je vrlo jasan: nametnute odluke i stavovi, u ovom slučaju nametnuti zakoni, nikome ništa dobro nisu doneli i nisu doveli ni do kakvog prosperiteta. Kao ministar spoljnih poslova države koja se apsolutno zalaže za promociju mira i stabilnosti u regionu, jer bez toga nema prosperiteta, imam i o ovoj nametnutoj odluci baš ovakav stav kakav sam izneo“, rekao je Selaković.

„Želim da verujem da će stabilnost moći da se očuva, ali veliko je pitanje šta će se u budućnosti dešavati“, poručio je šef srpske diplomatije.

Cvijanović je ocenila da je današnja nametnuta odluka visokog predstavnika neadekvatna, neprimerena demokratiji i nazadna, i da može vratiti BiH dve ili tri decenije unazad.

„Neprihvatljivo je da u 21. veku imate nekoga ko je neizabrani stranac i nameće nešto demokratski izabranim institucijama ili pojedincima. Mislim da je ovo početak jedne teške ere… Moja poruka građanima i institucijama u RS je da znamo šta radimo, jačamo RS, jačamo našu svest o sebi, jačamo naše veze sa Srbijom“, izjavila je Cvijanović.

Prema njenim rečima, Valentin Incko je doprineo da BiH postane dodatno neprijateljsko okruženje i da bude dodatno neraspoložena prema svojim građanima.

„Smatram da je ovo korak unazad koji je pokazao svo licemerstvo međunarodne zajednice oličene u visokom predstavniku“, rekla je Cvijanović, dodajući da se danas otišlo mnogo koraka unazad od suštinskog pomirenja u BiH.

„Ambasade reaguju i govore kako je ovo korak ka pomirenju, ja moram da kažem da je ovo veliki raskorak u odnosu na ono što bi trebalo da bude normalno funkcionisanje u jednoj višenacionalnoj zajednici kakva je BiH“, rekla je Cvijanović.

Obaveštavamo da je dana 23.07.o.g, na sednici Vlade R. Srbije usvojen Zaključak o davanju saglasnosti za priznanje potvrde o potpunoj vakcinaciji protiv bolesti Covid-19 (za 12 zemalja), kao i potvrda o preležanoj bolesti na osnovu faktičkog reciprociteta (sa 16 zemalja), koju dostavljamo u prilogu.
1.Napominjemo da će se na osnovu faktičkog reciprociteta prihvatati potvrde o potpunoj vakcinaciji protiv bolesti COVID-19 koje izdaju nadležni organi ili ustanove Arapske Republike Egipat, Gruzije, Kraljevine Maroko, Republike Jermenije, Republike Kipar, Republike Liban, Republike Moldavije, Republike San Marino, Republike Tunis, Republike Hrvatske, Sirijske Arapske Republike i Slovačke Republike i dozvoliti ulazak u Republiku Srbiju licima koja poseduju potvrde koje izdaju navedene države, bez negativnog RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2 ili antigen FIA RAPID testa.
Primena navedenog zaključka će otpočeti 24.07.o.g u 00.00 časova, osim za Republiku Jermeniju, Sirijsku Arapsku Republiku i Arapsku Republiku Egipat, za koje ćemo naknadno obavestiti o datumu početka primene reciprociteta.
2. Istovremeno, Vlada R. Srbije je ovim zaključkom, na osnovu faktičkog reciprociteta, priznala i potvrde o preležanoj bolesti (pozitivan REAL TIME PCR test na SARS-CoV-2 ili test za detekciju antigena SARS-CoV-2), od kojih nije prošlo manje od 14 dana, ni više od 6 meseci koje izdaju nadležni organi ili ustanove Velikog Vojvodstva Luksemburga, Kneževine Andore, Kraljevine Španije, Republike Austrije, Republike Bugarske, Republike Grčke, Republike San Marino, Republike Slovenije, Republike Tunis, Republike Turske, Republike Hrvatske, Rumunije, Savezne Republike Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske Konfederacije i Kraljevine Danske i dozvolila ulazak u Republiku Srbiju licima koja poseduju potvrde o preležanoj bolesti koje izdaju navedene države bez negativnog RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2 ili antigen FIA RAPID testa ili prihvaćenog sertifikata o vakcinaciji.

Potvrde o preležanoj bolesti za svih 16 zemalja sa spiska priznavaće se od 24.07.o.g. od 00.00 časova.

Obaveštavamo da je minsitar spoljnih poslova N.Selaković 19.jula o.g. doneo odluke o raspisivanju  konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

22.07.2021.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

20. jul 2021. godine

Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije. Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo. Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade. Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira. Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka. Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka. Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati. Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno. Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“. Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija. Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina. Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju. Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka. Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju. Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona. Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje. Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme. To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.

13. jul 2021. godine

 

Cilj da mladi ostanu u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na otvaranju Samita srpske omladine i studenata Balkana da je cilj da mladi ostanu u Srbiji i u zemljama regiona i da se vraćaju iz inostranstva.

Brnabić je govoreći o obrazovanju ukazala na to da se 80 odsto učenika u dualnom obrazovanju zaposli u firmama u kojima je radilo praksu, a da se od ove školske godine uvodi dualno obrazovanje na fakultete.

Ona je dodala da je 15 miliona evra izdvojeno za program „Moja prva plata“, a da je 22 do 23 odsto mladih nezaposleno.

Nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, a od 2015. do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih od 24 do 29 godina, rekla je Brnabić.

Premijerka je mlade na skupu pozvala da se vakcinišu.

Predsednica SKONUS Margareta Smiljanić pozvala je sve na samitu da se ujedine kako bi gradili zajedničku budućnost.

Samitu srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“ prisustvovalo je oko 300 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Skup je organizovao Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.

Selaković: Obeležimo zajedno Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković pozvao je danas građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da ove godine Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava 15. septembra, proslave isticanjem srpske trobojke.

„Naša zastava je zajednička Srbima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali nismo dovoljno radili na izgradnji i poštovanju kulta zastave, koji je ukorenjen kod mnogih naroda“, rekao je Selaković obraćajući se učesnicima Samita srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“.

Selaković je podsetio da je 15. septembra probijen Solunski front, kada je otpisana Srbija uspela da se podigne, i da su u toj vojsci bili Srbi sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije, pa i sa druge strane okeana.

Prema njegovim rečima, moramo da se mnogo više obrazujemo i da mnogo više učimo o temeljima naše nacionalne svesti.

Govoreći o potrebi negovanja zajedničkog srpskog identiteta, Selaković je ocenio da ćemo kao narod opstati ako budemo jedinstveni i spremni da se borimo za sopstvenu budućnost.

„Da je Srbin biti lako, ta Srbin bi bio svako. Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio značaj snažnijeg i masovnijeg uključivanja mladih u srpsku javnu i kulturnu diplomatiju, i predložio da, u okviru zajedničke borbe za promovisanje naše kulture kao obeležja nacionalnog identiteta, počnemo da masovno zajednički nastupamo na društvenim mrežama. 

„Mislim da je uloga mladih u toj borbi ključna, a za vas je to 30 sekundi i jedan klik. Potrudite se da na takav način upoznajete ceo svet sa onim čime se kao narod ponosimo… Umrežimo srpsku omladinu u regionu, dolazite u Beograd i upoznajte se jedni sa drugima. Viđajte se i sarađujte a mi smo tu da vam pomognemo kada ponudite ideju“, rekao je Selaković.

Selaković je zahvalio SKONUS-u i Centru za edukaciju i razvoj na organizaciji današnjeg skupa, najavljujući da će MSP od sledeće godine Samit srpske omladine i studenata Balkana finansirati, ne projektno, već kroz redovno budžetsko finansiranje.

10. jul 2021. godine

 

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković primio je danas u Ministarstvu spoljnih poslova učesnike Letnjeg kampa za srpsku decu iz regiona i tom prilikom je mlade goste upoznao sa svojim radom i načinom na koji funkcioniše Ministarstvo.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što su učesnici Letnjeg kampa u poseti glavnom gradu Srbije i poručio da je Beograd prestonica svih Srba.

„Ovde na ovim zidovima možete da vidite kontinuitet naše državnosti u novom veku. Da vidite šta to iza nas stoji da bismo znali za šta se borimo i šta ćemo jednoga dana ostaviti svojoj deci. Ja imam dva sina i jednu ćerku, i sve što radim radim za njih i budućnost svakog deteta u Srbiji i svakog srpskog deteta“, rekao je Selaković.

Ministar je istakao da je Beograd grad koji se ubrzano menja i raste, grad u koji hrle svi sa Balkana, i poželeo srpskoj deci iz regiona da što češće dolaze i upoznaju Srbiju.

Govoreći o znamenitostima Beograda, Selaković je posebno izdvojio Hram Svetog Save i podvukao da smo svi veoma ponosni na najlepši pravoslavni hram u svetu.

„Želim da vidite i Novi Sad i Niš, Vrnjačku banju, Studenicu, Drvengrad, Zlatibor, Sombor, Vršac, da vidite kako lepa mesta ovde postoje i koliko je naša Srbija divna zemlja“, rekao je ministar.

Selaković se posebno osvrnuo na natpis na dečjim majicama „Učimo ćirilicu“, i poručio da je važno da uče i druge jezike, ali da ne zaborave naš srpski jezik i ćirilicu.

„Ako mi Srbi ne budemo čuvali ćirilicu, neće je niko sačuvati za nas“, rekao je ministar.

Konstatujući da su ovoj grupi učesnika Letnjeg kampa i deca iz dalmatinskog Kosova, Selaković je poručio da Srbi ne mogu da pobegnu od svog Kosova a ni Kosovo od njih.

„To je deo naše duše, našeg identiteta i genetskog koda, to je motiv naše borbe i života naše nacije“, naglasio je ministar.

Takođe, ministar je izrazio zadovoljstvo što je s učesnicima Letnjeg kampa i njihov sveštenik i naglasio da to upravo pokazuje da tamo gde opstaje srpska crkva, opstaje i naš narod.

Selaković je poželeo organizatorima Letnjeg kampa da što više dece dovode u Beograd, rekavši da će ih u Ministarstvu spoljnih poslova uvek čekati otvorena vrata.

„Vama želim da budete uzorni građani u državi u kojoj živite, ali da volite i čuvate svoj srpski rod, srpsko pravoslavno ime, ćirilicu i naš srpski jezik“, zaključio je Selaković.

Dobrodošlicu učesnicima Letnjeg kampa poželela je i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić.

„Pored toga što ste dobri učenici i izvršavate svoje obaveze, svako od vas ima i neki hobi. Neko se bavi sportom, muzikom, pevate, bavite se folklorom, glumom. Ako danas treba da vam dam savet, onda je upravo to da zadržite svoje hobije. Oni će vam pomoći u periodu adolescencije da tu snažnu energiju usmerite u dobrom pravcu“, poručila je Tamara Vučić.

Takođe, poželela je da iz Srbije ponesu dobre emocije i lepa iskustva koja će ih uvek iznova vraćati ovde.

U grupi koja je posetila Ministarstvo bilo je 44 dece, uzrasta od 7 do 14 godina iz Uzdolja, Vira, Kule Atlagića, Islama Grčkog, Radučića, Nunića, Zadra, Bribira, Đevrsaka, Riđana, Odžaka, Bosanskog Grahova, Drvara, Bosanskog Petrovca i Glamoča.

Deca su danas imala priliku da posete i Muzej srpske diplomatije, koji se nalazi u zgradi Ministarstva spoljnih poslova, gde su upoznata sa delima velikih srpskih diplomata.

Letnji kamp za srpsku decu iz regiona se organizuje u periodu od 4. do 9. jula 2021. godine u Novom Sadu i Beogradu. Organizatori kampa su narodna poslanica Sanja Lakić i Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu.

08. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

05. jul 2021. godine

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas da region Zapadnog Balkana treba da nastavi sa evropskim integracijama, ali i da fokus treba da stavi na saradnju koja može da poboljša kvalitet života građana.

Brnabić je na Prespa forumu u Ohridu navela da je današnje ukidanje rominga jedna od konkretnih stvari od kojih građani imaju koristi, ukazavši na to da treba imati na umu i teška politička pitanja, kao što je dijalog između Beograda i Prištine, ali da ima i toliko drugih stvari koje mogu da se urade za građane.

To dugujemo budućim generacijama, poručila je premijerka i dodala da nastavak svađe u regionu nikome ne donosi dobro.

Ona je na panelu, čija je tema bila sinergija Evropske unije i SAD, ponovila da je Srbija zemlja koja je opredeljena za evropske, ali ne i atlantske integracije, dodavši da se u tome razlikuje od ostalih zemalja, osim Bosne i Hercegovine.

Mi želimo da uđemo u EU, ali ne u NATO. Mi smo vojno neutralna država koja ima sjajne bilateralne odnose sa SAD u svim oblastima, naglasila je Brnabić.

Premijerka se osvrnula i na konstataciju albanskog premijera Edija Rame da više nije isfrustriran i depresivan zbog dinamike evropskih integracija, rekavši da niko više nije isfrustriran i da to donosi neke nove stvari u pogledu regionalne saradnje.

Prema njenim rečima, sve zemlje moraju da nastave da rade ono što treba u pogledu nastavka evropskog puta, ali i da regionalno sarađuju, jer na to imaju uticaj.

Šta god da uradite svodi se na to da svaka država članica ponaosob odlučuje o tome da li je ostvaren napredak i to postaje sve kompleksniji i komplikovaniji proces iz dana u dan, konstatovala je premijerka.

Prema njenoj oceni, više se ne radi o evropskim vrednostima, napretku u ključnim oblastima i bilateralnim pitanjima, nego o pitanjima „lingvistike i istorije“.

Pored Brnabić, na panelu su učestvovali i albanski premijer Edi Rama, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i drugi.

Premijerka je, odgovarajući na pitanja novinara na Prespa forumu, istakla da je u ovom trenutku teško govoriti o tome šta bi značio kompromis sa Prištinom, ali da smatra da dijalog nema alternativu.

Prema njenim rečima, prostora za kompromis mora biti zato što je potrebno da se okrenemo budućnosti, a da li će ga biti zavisi i od Beograda i od Prištine.

Brnabić je, upitana da li je pomoćnik državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filip Riker pomenuo međusobno priznanje, odgovorila da nije, te da veruje da zna kakav bi bio njen odgovor na to.

Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine i Briselskom sporazumu. Nije bilo pomena međusobnog priznanja, ja taj dijalog ne vidim kao dijalog na kome se priča o međusobnom priznanju, podvukla je ona.

Premijerka je prenela da je Rikeru skrenula pažnju na zabrinjavajuće trendove na Kosovu i Metohiji i na sve veći broj napada na Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu i imovinu.

Strašno je videti da je žena, koja je nakon 22 godine odlučila da se vrati u Đakovicu, doživela napade, uz peticiju da se ponovo izbaci iz ovog grada. To su zabrinjavajući trendovi, ocenila je Brnabić.

Ona je, odgovarajući na pitanje prištinskih medija o Vašingtonskom sporazumu i da li znači da Srbija ne poštuje taj sporazum ako ne premesti ambasadu u Jerusalim, istakla da je Srbija ozbiljna država koja poštuje sporazume, za razliku od predstavnika Prištine koji ne poštuju Briselski sporazum.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

02. jul 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Takođe, Selaković je poručio da je dominantan stav i zajednička poruka našeg regiona razočaranje pristupom Brisela Zapadnom Balkanu i ,,zatvaranje vrata''.

Odgovarajući na pitanja novinara o pozivu koji je šef hrvatske diplomatije uputio državama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" da promene stav, Selaković je ukazao da se na taj način ne grade dobrosusedski odnosi i da vređanje Srbije neće doprineti jačanju saradnje.

„Ima mnogo toga o čemu između sebe Beograd i Zagreb treba da razgovaraju. Ima otvorenih pitanja. Ako mislite da rešavamo ta pitanja, onda ih nećete otvoriti time što ćete nas vređati“, rekao je Selaković.

Selaković je poručio da će Srbija ostati posvećena miru i stabilnosti u regionu, da neće reagovati na svaku provokaciju, ali će reagovati na neistine.

Ministar je rekao da opterećenost otvorenim pitanjima i problemima dele svi u regionu, da je dobra strana današnjeg skupa što se otvoreno govori o problemima, ali i onome što treba da budu dobre inicijative, kao što je inicijativa "mini šengen“. 

Kada je reč o BiH, Selaković je podvukao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena i da se ne menja.

Rekao je da poštujući teritorijalni integritet i Dejtonski poredak, poštujemo BiH koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„To je naša pozicija koje se ne menja od trenutka stavljanja potpisa na Dejtonski sporazum“, rekao je Selaković i ocenio da je "dejtonski recept" omogućio BiH da postoji i funkcioniše na određeni način, a da ukoliko je potrebno nešto menjati, treba postići konsenzus sva tri konstitutivna naroda i oba identiteta.

17. jun 2021.

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je podvukao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji. Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava.

„Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je poručio da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, istakavši da se snaženjem ekonomskih veza unutar regiona doprinosi i relaksiranju postojećih političkih odnosa.

„Obavezali smo se učešćem u različitim formatima da ćemo sprovesti potrebne reforme i promovisati regionalnu saradnju u brojnim oblastima, među kojima bih kao posebno važne i u opštem interesu čitavog regiona izdvojio - zajedničke infrastrukturne projekte u transportnom i energetskom sektoru“, rekao je Selaković.

Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, ministar je izdvojio Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje „Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu ZB“.

Selaković je posebno pohvalno govorio o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu tokom pandemije virusa korona, i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU.

Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument  u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije.

Takođe, Selaković je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu - slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji.

„Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede“, kazao je ministar.

U svom izlaganju, šef srpske diplomatije se osvrnuo i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate i doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena pružiti koristi našem regionu.

Selaković je čestitao Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj Grčkoj puno uspeha.

17. jun 2021.

 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

09. jun 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti.

„Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa. Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Kosova“.

Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.

„Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar.

Ministar je kao najaktuelniji primer saradnje ove inicijative istakao uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu.

„Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište. Ovaj dokument je u značajnoj meri baziran na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije“, rekao je Selaković i dodao da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu.

Takođe, osvrnuo se i na odluku o uspostavljanju „Zelenih koridora“ koji su omogućili da se u krizi izazvanoj pandemijom Kovid-19 medicinska oprema i hrana neometano transportuju kroz region, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima.

„Svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje, Srbija je demonstrirala i solidarnošću sa susedima u regionu, slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji, uključujući i za sekretarijate regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao i na druge konkretne rezultate regionalne saradnje u okviru ove inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beogradu, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana i Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu ZB.

Selaković je ovom prilikom ponovio da je punopravno članstvo u EU ključni spoljno-politički i strateški cilj Srbije. Takođe, istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, da treba ostati na tom kursu i zaključio da je Srbiji i čitavom regionu mesto u EU.

Sastanak je održan u okviru predsedavanja Nemačke ovoj inicijativi u formi video-konferencije.

U svom izlaganju Selaković je zahvalio Nemačkoj i ministru Masu na snažnoj podršci koju pružaju čitavom Zapadnom Balkanu, poručivši da je upravo ta posvećenost doprinela povezivanju i produbljivanju saradnje regiona.

„Vizija i podrška Nemačke, i kancelarke Merkel lično, iskazana pre gotovo sedam godina, kada je pokrenut Berlinski proces u značajnoj meri je doprinela stvaranju neophodnih uslova za bliže povezivanje u našem regionu, rekao je Selaković i dodao da su podrška i aktivan pristup nemačkih partnera od neprocenjivog značaja. Takođe, šef srpske diplomatije rekao je da je veoma značajno što su i druge članice Evropske unije prepoznale značaj „Berlinskog procesa“.

08. jun 2021. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom Republike Srpske, koju su predvodili predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Zvaničnici su razgovarali o aspektima saradnje Srbije i Srpske, realizaciji dogovorenih projekata, situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i drugim važnim temama.

Tokom susreta predsednik Vučić je pažljivo saslušao članove delegacije RS i rekao da svi dobro razumeju težinu pozicije Republike Srpske i celog srpskog naroda.

„Ovo nisu laki i jednostavni dani za srpski narod. Pažljivo sam saslušao naše goste i zahvalio na podršci i jedinstvu koje pokazujemo u ovim trenucima“, rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbiju očekuju važni i teški dani po pitanju Kosova i Metohije. On je istakao da će Republika Srbija uvek pomagati i podržavati Republiku Srpsku, poštujući integritet Bosne i Hercegovine, ali i integritet RS u okviru BiH.

„Sve radimo u skladu sa međunarodnopravnim normama, poštujući naše komšije i prijatelje Bošnjake, ali i pokazujući ljubav i pažnju prema Republici Srpskoj“, rekao je predsednik Vučić i dodao da će Srbija po prvi put tražiti izveštaj od visokog predstavnika, u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.

Predsednik Vučić je naglasio da je za Srbiju, a uveren je i za Republiku Srpsku, očuvanje mira i stabilnosti od suštinskog značaja.

Razgovarajući o ekonomskoj saradnji, predsednik Vučić je ukazao na važnost nastavka realizacije ekonomskih projekata, među kojima je i izgradnja modernog aerodroma u Trebinju.

Ukazavši na to da Srbija ima dovoljno vakcina za ceo region, predsednik Vučić je pozvao građane BiH da se vakcinišu.

„Doneli smo odluku o vakcinaciji svih građana BiH u Srbiji potpuno besplatno. Mogu da budu vakcinisani gde god požele – u Beogradu, Kragujevcu, pograničnim delovima“, rekao je predsednik Vučić.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je, nakon sastanka, preneo zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću što je saslušao delegaciju Republike Srpske.

„Zamolili smo predsednika Vučića da nam pomogne u razumevanju ove situacije, jer nam je potrebno jedinstvo“, naveo je on i dodao da je posebna tema razgovora bila imenovanje visokog predstavnika, koje mora biti u skladu sa relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao i da sve treba da se vrati u tokove legalnosti uz primenu Ustava BiH i poštovanje međunarodnog prava.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

02. jun 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

20. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Foči, prilikom polaganja kamena temeljca za izgradnju hidrocentrale „Buk Bijela“, da je ovaj događaj novi početak u odnosima Srbije i Republike Srpske, ali i celog regiona.

Brnabić je ocenila da je „Buk Bijela“' samo jedan element u mozaiku naših odnosa i projekat koji otvara mnogo drugih vrata.

U pitanju je strateški projekat koji nam daje energiju i hrabrost da snivamo i mnogo veće snove. Ovo je novi početak u odnosima Srbije i Srpske, ali i celog regiona. Da pokažemo kako se radi u interesu budućih generacija koje će koristiti ovu hidroelektranu, koji neće poznavati granice za ljude, kapital i projekte, koje će ostati ovde da žive, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da se odnos Srbije prema Republici Srpskoj promenio sa Vladom na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, sa željom da budemo prisutniji, da imamo zajedničke projekte i viziju povezanih regiona koji imaju bolju budućnost.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da projekat „Buk-Bijela“  doživljava kao najznačajniji za Srbiju i RS.

Čekali smo više od 60 godina da počnemo realizaciju i ponosni smo na to što ga radimo zajedno sa Srbijom i što ćemo na ponos građana obe države projekat završiti za četiri godine. Ovo je projekat koji znači život, povezivanje, opstanak i prosperitet, rekao je Višković.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je plan da HE bude gotova za četiri godine i da to nije jedini projekat koji će Srbije i RS zajednički realizovati.

Želimo da pokažemo da je regionalno povezivanje dobro zbog svih građanki i građana celog regiona. Drina je reka koja nas spaja i da nas nikad više ne razdvaja. Ovo je istorijski dan, jer se decenijama govorilo o „Buk Bijeloj“, rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da će ta hidroelektrana biti završena pre roka, čime će se pokazati šta znače zajednički rad i efikasnost.

Duboko verujem u to da ovo neće biti jedina hidroelektrana koju ćemo zajedno raditi, poručila je potpredsednica Vlade.

Ministar energetike i rudarstva u Vladi RS Petar Đokić rekao je da na ovaj događaj Republika Srpska i stanovnici Foče već dugo čekaju i da RS ovim projektom otvara novo poglavlje života, rada i saradnje sa Srbijom i kompanijama sa obe strane granice, čime će se doprineti ekonomskom rastu i razvoju Srbije i RS.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

17. maj 2021. godine

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Istočnom Sarajevu, nakon sednice vlada Srbije i Republike Srpske, da će naša zemlja, u narednih nekoliko godina, investirati 787 miliona evra u Republiku Srpsku.

Brnabić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem, istakla da se u ovom trenutku pokreće izgradnja Hidroelektrane Buk Bijela, auto-puta Beograd–Sarajevo, deonice Rača–Bijeljina, i aerodroma Trebinje.

Svi ti projekti će biti pokrenuti – što sada, što tokom prvog kvartala 2022. godine, i kroz njih Srbija u RS ulaže oko 500 miliona evra, u šta je uključena i posebna podrška naše zemlje za četiri opštine – Nevesinje, Drvar, Dubica i Kostajnica, koja iznosi između 10 i 12 miliona evra, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, ako se uključe i ostale dve hidroelektrane Foča i Paunci, u okviru većeg projekta HE Gornja Drina, onda je to ukupna investicija Srbije od 787 miliona evra u narednih nekoliko godina.

Ona je podsetila na to da je Srbija donirala i za različite projekte u prosveti, zdravstvu, životnoj sredini, infrastrukturi u lokalnim sredinama u Republici Srpskoj.

Od 2014. godine do danas vrednost donacija je preko 82 miliona evra i sa time će se nastaviti, istakla je predsednica Vlade i dodala da to sve zajedno iznosi preko milijardu evra koje Srbija kroz investicije i u manjoj meri donacije ulaže u projekte u RS.

Ona je čestitala Republici Srpskoj izlazak na berzu i na odličnim rezultatima u oblasti privrednog rasta.

Premijerka je, na pitanje novinara zašto se o projektu hidroelektrana nije razgovaralo sa centralnim vlastima BiH u Sarajevu, objasnila da je Srbija u projektu izgradnje Hidroelektrane „Buk Bijela” nastupila kao strani investitor i sve uradila kako bi investicija bila pravno zaštićena.

Ona je podsetila na to da je u poslednjih 20 godina na teritoriji BiH izdato oko 280 različitih koncesija, navodeći da su to činili ili entiteti ili kantoni.

Ni u jednoj od ovih koncesija nije postojao nijedan problem, rekla je Brnabić i dodala da, ukoliko bi se ispostavilo da je investicija iz Srbije problematična onda bi i sve prethodne bile problematične, što bi dovelo do pravne nesigurnosti.

Višković je odbacio primedbe iz BiH da se hiodroelektrane grade „iza leđa“ zvaničnog Sarajeva.

To nije nadležnost državnog nivoa. Granica između Srbije, Crne Gore i BiH nije Drina u Brodu na Drini, nego je to isključivo teritorija RS, i koncesije na tom prostoru su isključivo u nadležnosti Komisije za koncesije RS. Iz te činjenice apsolutno Vlada Srbije nije imala potrebu da razgovara ni sa kim drugim osim s Vladom RS, objasnio je on.

Višković je ocenio da su prethodnih 10 godina saradnje vlada Srbije i Republike Srpske dovele do značajnih infrastrukturnih projekata, čija će vrednost u narednom periodu biti veća od 1,6 milijardi maraka.

Danas ćemo položiti kamen temeljac za tri hidroelektrane – Buk Bijela, Foča i Paunci, čija je vrednost preko 1,1 milijarda maraka. Razgovarali smo i o tome da vrlo brzo krenemo u izgradnju auto-puta Sremska Rača–Bijeljina, što Srbija pomaže sa 100 miliona evra, najavio je on.

Prema njegovim rečima, projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, što je takođe investicija od 100 miliona evra, od velikog je značaja jer treba da omogući u narednim godinama da Hercegovina ima puno brži razvoj.

On je naveo da će Srbija i RS zajednički graditi i spomen-kompleks Gradina–Jasenovac, ali i sprovoditi zajedničke projekte u oblasti obrazovanja, da nastavni planovi i udžbenici iz nacionalne grupe predmeta budu identični i da se obrazovni sistem približi što je moguće više.

Višković je izrazio očekivanje da će se uskoro i most „Bratoljub“ u Bratuncu konačno staviti u funkciju, podsetivši na to da je Srbija iz svojih sredstava pre dve godine izgradila most, ali, nažalost, institucije BiH treba da završe granični prelaz, a građani na to čekaju više od dve godine.

Nadam se da će do kraja juna to biti završeno i da se u julu ili avgustu okupimo i most i granični prelaz stavimo u upotrebu, rekao je premijer RS.

Višković je naglasio da će u narednom periodu Republika Srpska sa Srbijom sprovesti još mnogo projekata, od izgradnje „pametnih gradova“ do određenih projekata u oblasti zdravstva.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

17. maj 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković. 

Ministar je istakao da je Srbija u proces imunizacije građana protiv Kovida-19 ušla krajem prošle godine, i podvukao da je Srbija jedna od zemalja koja se na najefikasniji način suočila kako sa epidemijom, tako i sa procesom vakcinacije.

Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom što „Izolska deklaracija“ prepoznaje važnost zajedničkog evropskog odgovora na pandemiju i potrebu revizije delovanja, posebno u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i zbog potvrde evropske perspektive Zapadnog Balkana u ovoj deklaraciji.

„Nedvosmislena je posvećenost Srbije izgradnji dalje evropske perspektive i jačanju regionalne saradnje“, rekao je Selaković i dodao da Srbija posebnu pažnju posvećuje „Zelenoj i digitalnoj tranziciji“ u skladu sa „Evropskim zelenim sporazumom“, uz podršku iz relevantnih programskih fondova EU.

Sastanak je održan u video formatu, u okviru predsedavanja Slovenije ovom inicijativom.

11. maj 2021. godine

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije, kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

21. april 2021. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

20. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

19. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

13. april 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

13. april 2021. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

24. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Drvaru sa načelnicima opština Glamoč, Bosansko Grahovo, Drvar i Istočni Drvar, kao i sa predsednikom Skupštine Opštine Bosanski Petrovac, sa kojima je razgovarao o rešavanju kapitalnih, ali i svakodnevnih problema građana.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da će Republika Srbija pomoći budžetsku, odnosno fiskalnu konsolidaciju opštine Drvar sa 530.000 evra i da će taj novac namenski biti utrošen.

„To je jedna lepa vest, naročito za ljude koji žive u Drvaru. Na taj način još jednom pokazujemo da danas, kada ekonomski jača Srbija ima i zarađuje više, spremna je da podeli sa onima kojima je to najpotrebnije, a naročito sa pripadnicima našeg, srpskog naroda, na onim teritorijama gde žive teško, gde nije jednostavno opstati i gde se svaka pomoć i te kako ceni, ali i te kako vidi kada stigne‟, rekao je ministar i istakao da će Srbija nastaviti da pomaže svoj narod.

Selaković je ukazao da je naša zemlja u situaciji da pomogne zahvaljujući ozbiljnim i teškim merama štednje i fiskalne konsolidacije koje je počela da sprovodi od 2014. kada je predsednik Vučić došao na mesto predsednika Vlade, a nastavila da radi i od 2017, kada je došao na čelo Republike kao predsednik i da je Srbija naročito u prethodne tri godine došla u priliku da ozbiljnije pomaže srpskim povratničkim opštinama.

Ministar je objasnio da se ta pomoć ticala, sa jedne strane finansiranja kapitalnih projekata, da je Srbija učestvovala u sufinansiranju ili potpunom finansiranju različitih projekata poput obnova škola, domova kultura, ambulanti, kao i izgradnji vrtića i bolnica. Kao što je Srbija to učinila za gotovo svaku opštinu u Republici Srpskoj, istakao je ministar, na isti takav način trudila se to da radi i u većinskim srpskim opštinama u Federaciji BiH.

Ministar Selaković naglasio je i da je bilo reči o povezivanju Istočnog Drvara i Drvara izgradnjom ozbiljnog asfaltnog puta koji nedostaje velikom broju ljudi koji cirkulišu između te dve opštine, koje su nekada bile deo jedinstvene opštine Drvar.

„Danas sam imao priliku da čujem pozdrave i izraze zahvalnosti prema predsedniku Vučiću i Srbiji na onom što je do sada urađeno. Primera radi, u Bosanskom Grahovu, sređena je OŠ 'Gavrilo Princip'. Ušlo se u ozbiljnu rekonstrukciju Doma kulture u centru grada koji je u ruševinama već četvrt veka - 25 godina. U planu je i izgradnja spomen-doma u rodnom mestu Gavrila Principa, u Obljaju‟, rekao je Selaković i dodao da je u Glamoču završena rekonstrukcija Doma kulture, kao i gradska javna rasveta i da će se nastaviti sa investiranjem u izradnju jedne sportske dvorane, koja će omogućiti ponovno održavanje visinskih sportskih priprema, kao što je to bilo moguće pre tridesetak godina.

Takođe, ministar je ukazao da se govorilo i o konkretnoj pomoći koja bi bila usmerena ljudima koji se bave poljoprivredom na području opštine Bosanski Petrovac, kao i o obnovi škola i školske infrastrukture na teritoriji te velike zapadno-bosanske opštine.

Selaković kaže i da je poraslo interesovanje za konkretnim investicijama, poput otvaranja pogona kompanije „Jumko‟ koji su otvorili predsednici Vučić i Dodik i da je bilo konkretnih predloga drugih opština, u kojima se smatra da bi Republika Srbija mogla da pomogne.

Krajem meseca, ukazao je Selaković, planirano je održavanje zajedničkog sastanka predstavnika Srbije i Srpske sa predstavnicima privrednih komora. Ministar ističe da će na tom sastanku, koji će se održati u Drvaru, biti reči o konkretnim intervencijama kada je u pitanju privredni razvoj tih opština i da će se sagledati sve mogućnosti kako Srbija i Srpska združenim snagama, sa svojim privrednim komorama, mogu da pomognu Srbima povratnicima da ostanu i opstanu.

„Nastavićemo to da radimo i uveren sam da ćete ubuduće ovde moći da vidite značajno češće i direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i da ćemo kroz konkretne projekte na planu predškolskog, školskog obrazovanja, ali i kulturnih delatnosti, moći da, kao Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova značajno konkretnije i više pomažemo, nego što je to do sada bio slučaj‟, istakao je ministar.

Načelnica opštine Drvar Dušica Runić istakla je da će pomoć Republike Srbije od 530.000 evra obezbediti finansiranje javne ustanove dečjeg vrtića „Majka hrabrost‟, osnovanog od strane opštine.

„Dogovoreno je da Srbija nastavi da pomaže opštinu Drvar. Ovoga puta se ne radi o konkretnim infrastrukturnim projektima, već o konsolidaciji budžeta opštine Drvar, na koji je naslonjen veliki broj javnih ustanova i vrtića. Plate za javnu ustanovu dečiji vrtić 'Majka hrabrost' sada će se obezbediti od pomoći Republike Srbije‟, rekla je Runić.

Selaković odao poštu žrtvama otadžbinskog rata 1991-1995.

Posetom Drvaru, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković završio je zvaničnu dvodnevnu posetu Bosni i Hercegovini.

Nakon sastanka sa načelnicima opština Drvar, Glamoč, Bosansko Grahovo i Istočni Drvar i predsednikom Skupštine opštine Bosanski Petrovac, ministar Selaković obišao je Spomen obeležje poginulima u odbrambeno - otadžbinskom ratu 1991. - 1995. godine.

Na Spomen obeležje u obliku pravoslavnog krsta, na kojem su ispisana imena 300 stradalih boraca i civilnih žrtava rata opštine Drvar, Selaković je položio venac i na taj način odao poštu žrtvama otadžbinskog rata.

U Drvaru, šef srpske diplomatije je obišao i rekonstruisane prostorije Hitne službe Doma zdravlja za šta je Vlada Srbije obezbedila oko 230.000 evra.

U Hitnoj službi rekonstruisan je prostor i sistem za grejanje, nabavljena je i kompletna oprema za hitnu pomoć, a urađena je i digitalizacija RTG aparata.

Prvog dana posete Bosni i Hercegovini, Selaković se sastao sa svojom bosanskohercegovačkom koleginicom Biserom Turković, predsedavajućim Savetom ministra BiH Zoranom Tegeltijom, generalnom sekretarkom RCC Majlindom Bregu, predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.

On je juče u Sarajevu obišao Staru pravoslavnu crkvu i sastao se sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostomom, dok je jutros posetio srpsko groblje u tom gradu i položio venac ispred Kapele „Vidovdanski heroji“ u kojoj su sahranjeni i posmrtni ostaci Gavrila Principa.

Drugog dana posete, Selaković se sastao i sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine - Miloradom Dodikom, Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem.

Izvor: Tanjug
18. mart 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Na sastanku je konstatovano da je prethodnih nekoliko godina obeleženo poboljšanje odnosa dve države, a članovi Predsedništva BiH izrazili su zahvalnost Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na solidarnosti u borbi protiv pandemije i doniranim vakcinama protiv virusa korona.

Sagovornici su istakli važnost intenziviranja bilateralnih odnosa i rešavanja otvorenih pitanja iskrenim direktnim dijalogom, bez učešća trećih strana.

Ministar Selaković je poručio da je Srbija zainteresovana za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, naročito u BiH, te da se zalaže za očuvanje integriteta BiH, kao i Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji podrazumeva postojanje dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Selaković je dodao da je Srbija zahvalna BiH na principijelnom i jasnom stavu o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova i podršci Srbiji u međunarodnim organizacijama po pitanju zahteva Prištine za članstvo.

Na sastanku je istaknuta važnost jačanja ekonomske saradnje, koja, kako je konstatovano, može da dovede do relaksiranja političke atmosfere u regionu, i u tom kontekstu inicijativa „mini šengen“ ocenjena je kao dobra ideja i put ka povezivanju zemalja i naroda na Zapadnom Balkanu, te slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, i zajedničkom nastupu na trećim tržištima.

Sagovornici su podržali inicijativu predsednika Vučića za održavanje ekonomskog foruma Srbije i BiH u Beogradu.

Na sastanku se razgovaralo i o važnosti realizacije infrastrukturnih projekata, a kao prioritet je izdvojen auto-put Beograd-Sarajevo, a u narednom periodu i razmatranje rekonstrukcije železničkih veza.

18. mart 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković posetio je u Sarajevu mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, sa kojim je razgovarao o položaju srpskog pravoslavnog naroda.

Šef srpske diplomatije istakao je da je Srpska pravoslavna crkva bila stub opstanka srpskog naroda kroz vekove, da je postojala i kada nije postojala srpska država i da je očuvala nacionalnu svest i veru među ljudima.

„I danas među malobrojnim Srbima ovde u Federalnom delu Sarajeva, ali i u Istočnom Sarajevu, Foči, na Romaniji, Sokocu, Palama i u drugim krajevima, visokopreosvećeni mitropolit služi Bogu i rodu i opstaje, a nama kao zvaničnicima Republike Srbije, meni kao ministru spoljnih poslova države čija je briga o Srbima van Srbije, zadovoljstvo je da mogu da ga svaki put vidim i saslušam, kako da pomognemo, da poboljšamo položaj našeg srpskog pravoslavnog naroda, ali i naše crkve‟, rekao je ministar.

Kako je dodao, uveren je da će se u budućnosti delovati više na tom planu, ali i da u mitropoliji dabrobosanskoj postoje problemi koji traju decenijama i koji se ne mogu rešiti za jedan dan.

„Ali kad nastupamo združenim snagama, kada se zajedno za nešto borimo, mnogo je veća šansa da u tome i uspemo‟, rekao je Selaković i zahvalio mitropolitu na divnom gostoprimstvu.

Takođe, ministar je zahvalio mitropolitu Hrizostomu što se bori da, kako je ukazao, drevna dabrobosanska mitropolija, osnovana među prvima u okviru Srpske pravoslavne crkve, i dan - danas opstaje na tim prostorima, kako na teritoriji Federacije, tako i na teritoriji Republike Srpske.

Mitropolit Hrizostom rekao je da je sa šefom srpske diplomatije razmenio ideje i razmišljanja o položaju Srba u Sarajevu i u celoj mitropoliji.

„Drago mi je da možemo u našoj mitropoliji pozdraviti ministra spoljnih poslova, zahvaliti mu za sve ono što čini za srpski narod, crkvu, pre svega za Srbiju, ali i za dobre odnose koje treba da razvijamo kao Srbija i BiH, da bude dobro i srpskom, bošnjačkom i hrvatskom narodu‟, rekao je mitropolit.

On je pozdravio posetu ministra i ukazao da je Selaković poreklom iz te mitropolije.

„Ovo je i njegova kuća, kao što je i moja. Svi koji su nekada pripadali mitropoliji dabrobosanskoj uvek su deca ove kuće. Meni je drago da ste danas ovde kod nas i da ste nas počastvovali svojim dolaskom, hvala vam i želim da se srećno i prijatno osećate‟, rekao je mitropolit Hrizostom.

Nakon sastanka sa mitropolitom, ministar Selaković posetio je Staru crkvu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Sarajevu, koja po predanju i arheološkim podacima potiče iz srednjeg veka.

Tom prilikom, ministar je u knjizi utisaka zapisao:
„Svedočeći dugo trajanje Hrišćanske pravoslavne srpske duhovnosti, vremena slavna i vremena stradalna, stoji kao Krst Gospodnji i privlači one koji u molitvi nalaze spas, naša stara srpska crkva na Baščaršiji pokazujući svima i svakome neuništivost naše vere, našeg duha i roda‟.

17. mart 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Istočnom Sarajevu sa predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da je Republika Srbija suštinski zainteresovana za stabilan i miran region, jer je upravo u periodu mira i stabilnosti svoju delatnost usmerila prioritetno na ekonomski razvoj i dobar odnos, koji za cilj treba da ima uspostavljanje što tešnje ekonomske saradnje čitavog regiona.

Selaković je rekao da Srbija, kao garant i jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma uvažava i poštuje državu BiH i njen teritorijalni integritet, ali i da Srbija ima Sporazum o specijalnim i paralelenim vezama i odnosima sa Republikom Srpskom, kao srpskim entitetom u okviru BiH i da sa srpskim narodom u Srpskoj, ali i u delovima Federacije BiH gaji posebne odnose.

„Uz jednu mudru državnu politiku, koju je kako sa pozicije predsednika Vlade, tako i danas sa pozicije predsednika Republike, promovisao i sprovodi Aleksandar Vučić, imajući ozbiljne saradnike i sagovornike ovde i u srpskom članu Predsedništva BiH Dodiku i u predsednici Srpske gospođi Cvijanović, usmerili smo delatnost Srbije prioritetno na naš ekonomski razvoj, u reforme koje su nas dovele u priliku da imamo značajno niži javni dug, nižu nezaposlenost i značajno veću prosečnu zaradu, ali da budemo i kao Srbija prvak po nivou direktnih stranih investicija, čak i u godini pandemije, da promovišemo upravo to - jednu pozitivnu, dobru agendu, dobar odnos‟, rekao je Selaković.

Ministar ističe da će Srbija nastaviti tako odgovorno da se ponaša prema celom regionu i u budućnosti, da uvažava i poštuje sve svoje susede i želi normalnu i principijelnu saradnju sa svima, ali i da srpski narod kao svoj, voli gde god on živeo.

„Na isti način poštujemo BiH, ali Republiku Srpsku volimo i nastavićemo i dalje na ovakav način da sarađujemo sa Srpskom i sa srpskim narodom u onim opštinama Federacije BiH gde većinski živi. Do nedavno, on je bio oslonjen samo na Srpsku, a od nedavno je oslonjen i na Srpsku i na Srbiju i na taj način pokazujemo koliko zajedničkim snagama, naporima i energijom možemo da postignemo mnogo, mnogo više‟, rekao je Selaković.

Govoreći o zajedničkim investicionim projektima Srbije i Srpske, ministar je izrazio nadu da će u ovoj godini napokon moći da se ide iz Ljubovije u Bratunac preko novog mosta „Bratoljub‟, da se prelazi granica preko jedinstvenog graničnog prelaza, ali, kako je istakao, potrebno je krenuti i u narednu fazu, odnosno realizaciju zajedničkih privrednih zona.

Kako je objasnio, upravo takva zona planirana je da bude kod mosta „Bratoljub‟ i to su projekti, istakao je ministar, koji će doprineti ozbiljnijem ekonomskom razvoju krajeva Srbije i Srpske, koji su do sada bili potpuno zapostavljeni, zapušteni i nerazvijeni.

Ministar je ukazao da postoji mnogo polja saradnje, prvenstveno u skladu sa samim Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Srpske, a i skladu sa onim sporazumima od kojih Srbija i čitava BiH imaju ozbiljne koristi i benefite.

„Oni koji idu preko Bijeljine ka Beogradu već mogu da vide i prve obrise mosta u nastajanju na Sremskoj Rači, uveren sam da ćemo uskoro biti u prilici da vidimo i samu trasu auto-puta koji se radi, ali i da kažem da tokom ove godine, faktički do sredine decembra, do Svetog Nikole, očekujemo da vidimo u Srbiji gotovu deonicu auto-puta koji sad ide od Beograda do Preljine, odnosno do Čačka, da bude produžen do Požege i samim tim bude bliži i našoj zapadnoj granici, Užicu, Kotromanu, Višegradu i onoj trasi budućeg auto-puta koji će sa te strane voditi ka Sarajevu‟, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao da je sa predsednicom Cvijanović razgovarao i o zajedničkoj saradnji na polju jačanja srpske dijaspore i da je Srbija zainteresovana da štiti kulturni identitet i tradiciju svuda gde žive njeni sunarodnici, ljudi srpskog identiteta i svesti, van Srbije i van prostora bivše Jugoslavije, pružajući niz mogućnosti njima, njihovoj deci i porodicama.

Takođe, ukazao je ministar, Srbija pruža i podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja radi na istom zadatku, na kome će se zajednički raditi u budućnosti.

Ministar Selaković izrazio je zadovoljstvo što je sastao sa predsednicom Srpske u administrativnom centru u Istočnom Sarajevu, u kome je prvi put i poželeo da svaki sledeći susret ne bude posvećen samo planovima za budućnost, već da prethodi deo sastanka o realizovanom, kako bi ljudi još više verovali da je sve što se priča i radi zaista zasnovano na realnim osnovama i da ima ozbiljnu perspektivu.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da je zahvalna Srbiji na svoj podršci koju je dala Republici Srpskoj u prethodnim godinama, što je, kako je navela, podrazumevalo velike donacije koje su ostavile trag u svakoj opštini i posebno naglasila dragocenu pomoć u donaciji vakcina u teškom periodu kovid krize.

„U narednom periodu, gledaćemo da na koji način najbolje da ostvarimo projekte od značaja za naše građane. Zahvalnost ministru Selakoviću koji je došao, imali smo vrlo konstruktivan i uspešan sastanak. Ministar ima vrlo izbalansiran odnos prema svima koji žive u BiH, kao i prema njihovim potrebama. On je u Republici Srpskoj uvek rado viđen gost, tako je bilo, tako će i ostati‟, rekla je Cvijanović.

17. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa generalnom sekretarkom Regionalnog saveta za saradnju Majlindom Bregu.

Snažna regionalna ekonomska saradnja i slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala ključni su za razvoj i jačanje čitavog regiona Zapadnog Balkana, konstatovano je u razgovoru.

Selaković i Bregu razgovarali su, između ostalog, i o uspostavljanju efikasnije regionalne zdravstvene saradnje sa ciljem što delotvornije imunizacije građana protiv virusa korona.

Sastanku su prisustvovali i zamenica generalne sekretarke Tanja Miščević, politički direktor te organizacije Amer Kapetanović i šef Programskog odeljenja Maja Handjiska Trendafilova.

Ministar Selaković boravi u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini.

17. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa predsedavajućim Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoranom Tegeltijom, sa kojim je razgovarao o bilateralnoj saradnji dve države.

Na sastanku je iskazana spremnost za unapređenje i intenziviranje političkog dijaloga.

Sagovornici su se saglasili da su ekonomski odnosi Srbije i BiH veoma dobri, ali da ima prostora za unapređenje saradnje i zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

Srbija i BiH su, kako je konstatovano na sastanku, jedna drugoj među najznačajnijim ekonomskim partnerima.

Ministar Selaković je istakao da su zajednički infrastrukturni projekti važni za razvoj saradnje i povezivanja dve države i svih njihovih građana, a kao prioritet je izdvojio autoput koji će povezivati Beograd i Sarajevo.

Prema njegovim rečima, imajući u vidu i situaciju tokom borbe protiv virusa korona i procesa vakcinacije, i inicijativa „Mini šengen“ dobija posebno na značaju, s obzirom na velike potencijalne benefite za sve države na zapadnom Balkanu i uštede na carinskim i graničnim procedurama.

Selaković je naglasio da BiH ima otvoren poziv da razmotri priključivanje inicijativi „Mini šengen“, koja, kako je podsetio, za cilj ima olakšavanje kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu.

Ministar Selaković i Tegeltija razgovorali su i o saradnji u borbi protiv pandemije virusa korona, a predsedavajući Saveta ministara BiH uputio je čestitke Srbiji na uspešnom procesu vakcinacije i zahvalnost na podršci i pomoći svim građanima BiH tokom pandemije.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na principijelnom stavu BiH po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i zahteva Prištine za prijem u članstvo međunarodnih organizacija.

Srbija je, prema njegovim rečima, suštinski zainteresovana za stabilnost BiH i kao garant Dejtonskog sporazuma podržava svaki dogovor koji postignu dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

17. mart 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa ministarkom inostranih poslova BiH Biserom Turković.

Tom prilikom, Selaković, koji je u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini, istakao je da su dobrosusedski odnosi Srbije i BiH veoma značajni i da je saradnja dve zemlje najplodnija na polju privrede i ekonomije.

Šef srpske diplomatije istakao je da je naša zemlja veliki spoljnotrgovinski partner BiH, ali i da je BiH veliki spoljnotrgovinski partner Srbije.

„Više od 1,74 milijarde evra bila je naša trgovinska razmena u prethodnoj kovid godini, kada je zabeležen pad, kako izvoza iz Srbije, tako izvoza iz BiH, ali se razmena održala na izuzetno visokom nivou“, naglasio je Selaković.

Takođe, ministar ukazuje da se ekonomska saradnja Srbije i BiH ogleda i kroz investicije, koje, kako je objasnio, svrstavaju Srbiju na treće mesto prema državama koje su investirale u BiH.

„To su suštinski razlozi zainteresovanosti Srbije za stabilnost, ne samo u BiH, već i u čitavom regionu“, napomenuo je Selaković i dodao da je ekonomija najčvršća spona.

Kako je objasnio, region, ukoliko zauzme istu poziciju, može da postigne mnogo više na tržištu EU, budući da izdeljen region Zapadnog Balkana za EU tržište od blizu pola milijarde ljudi, ne može da predstavlja „apsolutno ništa“, niti naši proizvodi i ekonomije mogu da budu konkurentni u toj uniji.

Šef srpske diplomatije naglasio je da mu je drago što čuje da je BiH zainteresovana i da podržava nastavak svih regionalnih inicijativa, poput „mini šengena“ i ističe da bi bilo veoma značajno da se BiH u toj inicijativi pridruži Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji, uprkos velikim i brojnim problemima koje „vučemo iz prošlosti i čijim rešavanjem se svakako bavimo“.

Selaković je rekao i da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, njeno ustrojstvo vlasti na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma i da je, kao država koja je potpisnica i garant tog sporazuma, zainteresovana za stabilnost i mir u regionu.

„Srbija poštuje i poštovaće svaki dogovor koji bude postojao na nivou BiH između oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda - i Federacije i Republike Srpske, sa kojom u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, Srbija neguje i specijalne odnose“, rekao je Selaković.

Ministar ističe da je Srbija jednako voljna da razvija saradnju sa Republikom Srpskom, i sa Federacijom, ali i sa samom BiH, kao i da je njegov dolazak u Sarajevo potvrda želje za intenziviranjem našeg političkog dijaloga.

Odnosi Srbije i BiH ne odvijaju se samo na bilateralnim formatima, ukazao je ministar Selaković i istakao da se sa trilateralnog formata Srbije, BiH i Turske ostvaruje dogovor iz Antalije, koji podrazumeva da od maja meseca ove godine, u punom kapacitetu počne funkcionisanje zajedničkog trgovinskog predstavništva u Istanbulu.

Selaković kaže da je sa Turković razgovarao i o pitanju zajedničkog ulaganja u izgradnju hidroelektrane na reci Drini i da suština sastanka pokazuje koliko su značajni dobrosusedski odnosi Srbije i BiH.

Ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković istakla je da je Bosna i Hercegovina opredeljena za jačanje dobrosusedskih odnosa i da se zajedno radi na povezivanju celog regiona.

„To je interes i Srbije i BiH, kao i celog regiona, a današnji sastanak pokazuje opredeljenost za unapređenje odnosa“, rekla je Turković.

Ona je pozdravila odluku Srbije da da saglasnost za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i ocenila da je to još jedan korak ka dobrosusedskoj saradnji.

Takođe, Turković je zahvalila na pomoći Srbiji u borbi protiv virusa korona i podsetila da je i BiH u skladu sa svojim mogućnostima pomogla Srbiji u Novom Pazaru kada je to bilo najpotrebnije.

17. mart 2021. godine

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie en Bosnie-Herzégovine vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Serbie_au_Mois_de_la_Francophonie_2021.pdf

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

08. mart 2021. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je na aerodromu u Sarajevu kontingent vakcina kompanije „Astra Zeneka“, koji Republika Srbija donira Bosni i Hercegovini i poručio da bi u regionu trebalo da govorimo jednim glasom jer smo onda snažniji i jači i možemo brže da napredujemo.

Predsednik Vučić je naveo da je na sastanku sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine predložio da se napravi veliki Samit Srbije i BiH u Beogradu, koji bi okupio sve nivoe vlasti, ali i privrednike obe zemlje.

„To bi bio najveći samit koji smo napravili, samit poverenja i otvorenosti. Da vidimo kako da u budućnosti šire otvorimo granice jedni prema drugima, da imamo veću trgovinsku razmenu, kako bismo mogli više da povećamo plate i penzije našim građanima“, rekao je predsednik Vučić. On je dodao da će insistirati na tome da balkanski narodi mogu sami sebi najviše da pomognu i istakao da donacija vakcina nije važna samo zbog vakcina već i zbog pitanja poverenja jednih u druge.

„Srećan sam ako ćemo ovim da spasimo pet, deset ili dvadeset života. To je važna i velika stvar. Zato što živimo jedni sa drugima i jedni pored drugih, nikog bližeg nemamo. I danas, kad smo svi očekivali pomoć od mnogo moćnijih, oslanjamo se jedni na druge. Snažniji smo kad imamo jedan glas prema Briselu, svetu, kad zajednički ukazujemo na probleme. Važno je da sarađujemo! Zajednički možemo da idemo mnogo brže napred, ako se zajedno budemo borili i verovali jedni drugima. Kada mi budemo razumeli da smo snaga, imaćemo najveću stopu rasta u Evropi. To jeste i biće politika Srbije“, naglasio je predsednik Vučić.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je zahvalio predsedniku Vučiću na podršci u borbi protiv pandemije virusa korona vakcinama, podsetivši da je zahvaljujući rukovodstvu Srbije medicinskim radnicima iz Republike Srpske omogućena vakcinacija u Srbiji, a Federaciji BiH doniran kontingent vakcina.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić je istakao da se nada da će današnji susret značiti novi pomak u odnosima Bosne i Hercegovine i Srbije.

„Hvala na ovoj vrsti pomoći, pogotovo u ovim okolnostima, nedefinisanim odnosima sa Kovaksom i nabavkom vakcina“, istakao je Komšić.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović zahvalio je Srbiji i predsedniku Vučiću na iskazanoj solidarnosti.

„Solidarnost, poštovanje, uvažavanje, rešavanje otvorenih pitanja dogovorom i primenom međunarodnog prava kada dogovor nije moguć - to su prinicipi na kojima želimo da gradimo odnos“, objasnio je Džaferović.

02. mart 2021. godine
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Gol

 

Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, sa kojom gradi najbolje moguće odnose, ali Republiku Srpsku iskreno voli i nastaviće da pomaže svoj narod zapadno od Drine, ne nanoseći bilo kome drugom štetu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Politička situacija je takva da mi živimo u dve različite države, ali i u Republici Srpskoj i u Srbiji većinski živi naš srpski narod. Kada me pitate koliko je važna saradnja, to je kao da ste me pitali da li je dobro da braća sarađuju, da braća govore i da li je dobro da žive u bratskoj ljubavi. Naravno da jeste“, rekao je Selaković za RTRS povodom godišnjice proglašenja prvog ustava RS.

Šef srpske diplomatije istakao je da Srbija i Srpska, kao što su zajednički obeležile Sretenje - Dan državnosti Srbije, tako obeležavaju i Dan ustavnosti Republike Srpske, jer je na takav način RS nastavila da baštini državotvornu svest o značaju prava i pravnog ustrojstva koju je utemeljio još Miloš Veliki 1835. godine, ali, kako je dodao, i svi potonji srpski vladari koji su donosili važne Ustave za srpsku državu i istoriju.

„Od velikog je značaja to što su svojevremeno predsednik tada Vlade, danas predsednik Republike Aleksandar Vučić i tada predsednik RS, a danas predsedavajući Predsedništvu BiH i srpski član Predsedništva Milorad Dodik pokrenuli zajedničko obeležavanje onih datuma koji ukazuju na događaje i ličnosti iz naše istorije koji su zaista važan element našeg nacionalnog identiteta, nacionalne svesti i kulture sećanja, koja izuzetno važno i ozbiljno sudeluje u izgradnji modernog srpskog identiteta i patriotizma“, rekao je Selaković.

On je uveren da će Srbija i Srpska nastaviti i u budućnosti da zajednički obeležavaju značajne praznike i da time pokažu da su jedan - jedinstven narod, gde god živeli, u kom god državnom sistemu bili.

Da imamo svest da smo Srbi. Druge ne vređamo, nikome ne nanosimo štetu, ali svoj narod volimo i poštujemo, jer bez tog samopoštovanja nećemo imati priliku da pokažemo poštovanje ni prema kom drugom, zaključio je šef srpske diplomatije.

28.02.2021.
Izvor: Tanjug

 

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

18. februar 2021. godine
Izvor: SPC

 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorkom Bosne i Hercegovine u Srbiji Aidom Smajić.

Ministar Selaković je istakao da u predstojećem periodu politička saradnja Srbije i BiH može da bude intenzivirana i da dostigne optimalni nivo na svim poljima, uprkos trenutnoj pandemiji virusa korona.

Selaković je rekao da Srbija pridaje posebnu važnost razvoju ekonomskih odnosa, kako po visini razmene tako i po visini investicija, budući da je BiH jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije.

Takođe, Selaković je ukazao da postoji obostrani interes za revitalizaciju puteva i pruga koje povezuju dve zemlje, i izdvojio važnost izgradnje infrastrukture, dalji rad na energetskim projektima na reci Drini, kao i zajednički nastup na trećim tržištima.

Šef srpske diplomatije dodao je da se nada nastavku saradnje kroz održavanje zajedničkih sednica Vlade Srbije i Saveta ministara BiH.

Ministar Selaković naglasio je da je Srbija veoma zainteresovana da nastavi i dodatno intenzivira saradnju kroz trilateralni format sa Turskom, koji je već uhodan, a da je istovremeno spremna i za saradnju u regionalnim i multilateralnim inicijativama.

Prema njegovim rečima, Srbija je opredeljena za održavanje dobrih političkih odnosa, i podržava teritorijalni integritet BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom čiji je garant, i želi aktivnu saradnju i sa centralnim i sa entitetskim vlastima.

Prema njegovim rečima, Srbija je suštinski zainteresovana za stabilnost BiH, podržava svaki dogovor koji postignu dva entiteta i tri konstitutivna naroda, ali je izričito protiv nametanja rešenja koja nisu plod konsenzusa i smatra da takvi potezi predstavljaju opasnost po stabilnost kako BiH tako i šireg regiona, kazao je Selaković.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija zahvalna Bosni i Hercegovini na principijelnoj poziciji po pitanju Kosova i Metohije i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Beograd,
9. februar 2021. godine

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da je stav Srbije da ne odgovara na provokacije pojedinih političara iz regiona, jer je, ističe, odlučna da ostane faktor mira i stabilnosti u regionu. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše odnos Srbije sa ostalim zemljama u regionu, a usled, na konstataciju novinara, sve češćih provokacija na račun naše zemlje, Selaković je odgovorio da Srbija ne želi da odgovara na provokacije, već želi da bude protagonista svih dobrih inicijativa koje regionu donose razvoj.

„Pozicija Srbije u regionu, politički govoreći, nije nimalo jednostavna, ali ono od čega nećemo odustati i u čemu smo potpuno rešeni jeste da Srbija jeste, biće i treba da ostane faktor stabilnosti u regionu“, rekao je Selaković.

Ističe da taj svoj stav „faktora stabilnosti u regionu“ država potvrđuje na nekoliko načina, a jedan od njih jeste da prećuti i uzdrži se od odgovora na provokacije.

„Tih provokacija ima stalno i kao što dobro znate u prethodnim decenijama postojala je neka vrsta hobija ili redovnih aktivnosti da u vreme predizbornih kampanja u regionu Srbija bude prozivana“, naveo je Selaković. Dodaje da državni vrh nikada ne odreaguje na te provokacije na način na koji bi mogao da nanese štetu i našoj zemlji, ali i drugima.

„S druge strane, tu svoju rešenost ostanka faktora stabilnosti u regionu, da bismo sačuvali političku stabilnost i mir, mi potvrđujemo i svojim inicijativama“, ukazao je Selaković i dodao da je jedna od njih inicijativa „Mini šengen“.

Podsetio je da se ta inicijativa zalaže za jedno čvrsto tržišno povezivanje regiona, a inicijativa je, dodaje, i šansa za čitav region da jača svoju infrastrukturu i ekonomiju. Takođe, ta inicijativa podrazumeva i slobode na kojima počiva EU - slobodan protok robe, ljudi, kapitala i ideja, dodao je Selaković.

„Srbija sa takvim inicijativama izlazi pred svoje partnere u regionu i Srbija je protagonista tih ideja“, istakao je Selaković. Ističe da će u narednom periodu biti fokus na tome da se i ostale zemlje Zapadnog Balkana priključe „Mini šengenu“.

Izvor: Tanjug

Srbija je posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative i odgovarajuće strategije, kao okvira u kojem se sprovode aktivnosti koje jačaju evropski put naše zemlje, sve vreme stvarajući bolje mesto za život zajedno sa državama članicama EU koje učestvuju, rekao je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na video konferenciji Petog foruma Strategije EU za jadranski i jonski region.

„Uprkos teškim izazovima sa kojima se suočila zbog pandemije virusa korona, Srbija je tokom predsedavanja Jadransko-jonskoj inicijativi uspela da održi kontinuitet u primeni osnovnih vrednosti usvojenih potpisivanjem Ankonske deklaracije“, izjavio je danas ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije istakao je da je naša zemlja posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative (JJI) i kada je preuzela jednogodišnje predsedavanje tom inicijativom i predsedavanje Strategijom EU za jadransko-jonski region imala je ambiciozne planove, prvenstveno da nastavi da produbljuje saradnju u okviru jadranskog i jonskog regiona.

Ministar je objasnio da je Srbija kroz zajedničke napore, istovremeno sa tradicionalnim aktivnostima, uspela da nastavi da sprovodi takozvane nove aktivnosti pokrenute tokom prethodnog predsedavanja.

„Proces usmeren na proširenje učešća JJI demonstriran u prošlogodišnjoj Budvanskoj deklaraciji, a prijem Severne Makedonije i San Marina u članstvo Inicijative uspešno je nastavljen i tokom predsedavanja Republike Srbije“, rekao je Selaković.

Selaković je ukazao da se Srbija, tokom predsedavanja JJI nadograđivala na iskustva prethodnih predsedavajućih i blisko sarađivala sa predstojećim slovenačkim predsedavanjem, računajući na podršku i stručnost Stalnog sekretarijata Jadransko-jonske inicijative sa sedištem u Ankoni i u ime naše zemlje, zahvalio je Sekretarijatu JJI za ocenu predsedavanja Srbije u ovom izveštaju kao „uspešno i dinamično“.

„Planirali smo da privedemo kraju srpsko predsedavanje JJI/EUSAIR na petom godišnjem forumu i zahvaljujući izdašnoj podršci Evropske komisije i izuzetno konstruktivnom pristupu sadašnje predsedavajuće - Slovenije, upravo ovih dana imamo Peti forum“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da je pandemija prerasla u veliku pretnju svim zemljama učesnicama Jadransko-jonske inicijative i jadranskom i jonskom regionu u celini, zbog koje su svi bili primorani da uvedu zaštitne mere, te da se to dogodilo u vreme kada je Srbija, u potpunosti podržana od strane Sekretarijata JJI, već sprovela 17 od 35 aktivnosti predviđenih kalendarom predsedavanja.

„Pandemija se dogodila upravo u trenutku kada je Privredna komora Srbije, postavši redovni član Foruma jadransko-jonske privredne komore na početku srpskog predsedavanja, bila spremna da organizuje niz događaja usmerenih na učvršćivanje naše međusobne saradnje“, ukazao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je, na kraju izlaganja, uz iskazanu nedvosmislenu spremnost za dalju saradnju sa svim učesnicima JJI, slovenačkim kolegama poželeo mnogo uspeha u sprovođenju zadataka predviđenih tokom njihovog trenutnog predsedavanja.

Beograd,
28. januar 2021. godine

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

26.1.2021.

Izvor: Tanjug

 

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

26.1.2021.
Izvor: Politika

 

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji je otvoren do 9. marta 2021. godine.

Tekst konkursa i prijavni formular mogu se preuzeti na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.

Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.

Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.

"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine

 

Srbija voli, poštuje i podržava RS, na to je obavezuje ne samo ubedljiva većina mišljenja građana, već i međunarodno pravo i Dejtonski mirovni sporazum i iz toga proističe i dužnost Srbije da brine o Republici Srpskoj, izjavio je večeras ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

„Srpski narod u Republici Srpskoj treba da bude ponosan na ono što je stvorio. Republiku Srpsku može da razgrađuje i razvodnjava samo onaj koji ju je stvarao, jer ona je istorijski i politički činilac i nepromenjiva činjenica", rekao je Selaković u video obraćanju na svečanoj akademiji u Banjaluci povodom Dana RS.

Šef srpske diplomatije istakao je da Srbija i danas, kao što je činila u prošlosti, poštuje teritorijalni integritet BiH, „ljubomorno čuvajući svoje specijalne i paralelne veze sa RS i sa svojim srpskim narodom" i naglasio da upravo zajedno sa tim, Srbija se trudi i trudiće se da gradi dobre i kvalitetne odnose sa Federacijom BiH i sa druga dva konstitutivna naroda.

„Srbija želi da pomogne čitavom našem regionu, da postane zamajac ekonomskog razvoja, koji će etiketu sukoba i teške prošlosti zameniti atributima zajedničkog i uspešnog napretka i budućnosti za koji vredi marljivo i posvećeno raditi", rekao je Selaković.

Naveo je da bi zajednički cilj morao da bude i hvatanje koraka sa razvijenim delom čovečanstva, sa onima koji su napredovali na svim poljima, dok su se narodi ovoga regiona bavili teškim i krvavim sukobima, suočeni sa ratnim strahotama i svim iskušenjima koja su iz toga proistekla.

Težnja ka društvu evropskih vrednosti, između ostalog, kaže ministar Selaković, jeste želja da se nadoknadi sve ono što su ta teška vremena ostavila kao posledice i da su potrebne razvojne ideje i prilike, „koje nećemo čekati, već koje ćemo sami stvarati", te energični i preduzimljivi, sposobni poslovni ljudi, investicije - potreban je tehnološki priključak sa ostatkom sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija pokazuje da je to moguće i da je siguran da to želi i da se za to bori i Republika Srpska, ali da je takođe siguran da će u toj borbi u budućnosti, svima biti značajno lakše ako budu svesni da se bore zajedno.

„Nijednog trenutka na svom razvojnom putu, Srbija nije odustala od svojih vrednosti i svojih posebnosti. I to ne treba da čini ni Republika Srpska. A ekonomski razvoj nije sam sebi svrha i vrhovno dobro. On je jasan put da društva u kojima živimo učinimo boljim i naprednijim, kako nam deca ne bi odlazila u svet u potrazi za srećom, već ostala među svojima, u sredini koja podstiče vrednosti, kao što su talenat, inovativnost i pamet", rekao je Selaković.

Vrhovni interes srpskog naroda u vremenu koje je pred nama, naglašava šef srpske diplomatije, jeste borba za očuvanje mira i stabilnosti i da to, kako napominje, mora da bude naš nacionalni projekat i naša nacionalna građevina, a Srbija i Republika Srpska u tom nastojanju moraju da budu jedinstvene, čak i onda kada se u toj borbi suočavaju sa onima kojima ti ciljevi nisu prioritetni.

„Srpski narod je jedan i u vrednosnom smislu nedeljiv, vezuje nas naš jezik, kultura, istorija i tradicija, svetosavlje, herojska prošlost, zajednička etika, ljubav prema slobodi i našoj crveno- plavo- beloj zastavi i upravo na polju vrednosti treba da sagledamo šta je interes srpskog naroda u godinama koje su pred nama", rekao je ministar Selaković.

Zapitao je treba li se ujediniti u svađi sa drugima kao što su to neretko neki drugi činili, ili pokazati da je moguće činiti dobro kada ga činite ne samo sebi već i svima oko sebe.

Upravo to drugo, ističe Selaković, bila je ideja vodilja generacijama naših predaka koji su borbu za dobro uvek videli u borbi za dobro svih oko sebe, a ne samo sebe, i da smo time kao narod svedočili koliko nam je važno da se štiteći dostojanstvo predaka borimo za budućnost u kojoj će živeti naši potomci.

„Mi nismo po svom broju i u svetskim okvirima veliki narod, ali baš kao što je Nikola Pašić jednom prilikom primetio - Na putu od Beča do Carigrada nema ili teško da ima većeg i značajnijeg. I upravo zato što smo u regionalnom smislu značajan činilac, i naša odgovornost za budućnost je veoma važna i značajna", istakao je Selaković.

Osvrćući se na godinu „velikih iskušenja i problema", koja je za nama, Selaković je naglasio da je ona pokazala je da smo i sa pandemijom mogli da se borimo samo jedni druge podržavajući i boreći se zajedno, a da pri tome nikoga nismo povredili, ponizili i nikome ništa loše nismo učinili.

Selaković je građanima RS poželeo da godine pred nama budu godine napretka i uspeha, godine pobeda, čiji će se značaj „meriti kilometrima autoputeva, novim školama, bolnicama, fabrikama".

Neka Srbija i Republika Srpska, istakao je, nastave da žive u slozi i ljubavi i neka se između nas niko više ne drzne da postavlja barijere i prepreke, tamo gde treba da stoje mostovi i ispružene bratske ruke.

„Draga braćo i sestre, uvaženi građani Republike Srpske, čestitajući vam Dan republike, želim da i svake naredne godine ovaj dan, 9. januar, bude dan u kome ćemo donositi zaključke o tome koliko smo pomogli Srpsku, sve njene građane i čitav naš narod. I da svake godine taj zaključak bude bolji i na ponos svima nama. Srećan vam Dan republike! Živela Srbija! Živela Srpska", kazao je Selaković.

9.1.2021.

Izvor: Tanjug

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković izjavio je da su Srbija i Republika Srpska bile i ostaće neraskidivo vezane u predstojećim godinama, te da očekuje da će intenzivno i predano sarađivati na izgradnji stabilnijeg i prosperitetnijeg regiona.

Selaković je, povodom obeležavanja Dana Republike Srpske, za Srnu rekao da je očuvanje mira i stabilnosti najveći interes srpskog naroda, bez obzira da li je reč o Srbiji ili nekoj od država u okruženju u kojima srpski narod živi.

Šef srpske diplomatije istakao je da Srbi, kao najveći narod na Zapadnom Balkanu, žele da se razvijaju i svoje uspehe dele sa svima u regionu, koji, kako je objasnio, najzad mora prestati da nosi etiketu turbulentnog i nestabilnog područja i postati zona održivog i predvidivog razvoja.

"Srpski narod ima svoje legitimne nacionalne interese, ali najviši interes, koji Srbe povezuje gde god da oni žive, jeste mir, stabilnost i razvoj, kako bismo što efikasnije nadoknadili godine potrošene u nazadovanju i stagnaciji i uhvatili priklјučak sa najbogatijim i najnaprednijim evropskim društvima", rekao je Selaković, a prenosi RTRS.

Prema njegovim rečima, niko ne treba da se plaši srpskog uspeha, jer i ova generacija želi da, upravo onako kako su to činili i preci, uspeh ostvaruje na dobrobit čitavog regiona i svih u okruženju.

"Nadamo se da će i druga dva konstitutivna naroda u BiH biti spremna da sarađuju sa Srbijom i čitavim srpskim narodom na ostvarenju tog cilјa, jer Srbija kao centar stabilnosti regiona ima iskrene želјe da njeni ekonomski i društveni uspesi budu na korist svim narodima u regionu", rekao je Selaković.

On je naveo da Srbija poštuje sve svoje susede i teritorijalni integritet svih komšijskih država.

"Ali, Republiku Srpsku i srpski narod volimo i uvek ćemo ih pomagati i biti uz njih", poručio je Selaković.

Čestitajući praznik građanima Republike Srpske, Selaković je istakao da Srbiju, kada je reč o njenim specijalnim paralelnim vezama sa Srpskom, obavezuje Dejtonski sporazum, ali i raspoloženje i bratska lјubav ogromne većine građana prema sunarodnicima sa druge strane Drine.

"Želim građanima Republike Srpske mirnu, stabilnu i prosperitetnu budućnost, i na tom putu, kao i do sada, imaće bratsku podršku i pomoć Srbije", istakao je Selaković.

9.01.2021.
Izvor: Tanjug

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je čestitku predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović. U čestitki se kaže:

"U ime građana Republike Srbije i u svoje ime, od srca Vam čestitam Dan Republike Srpske, uz najbolje želje za dobro zdravlje, sreću i svaki napredak.

Godina iza nas bila je bremenita brojnim izazovima. Koliko god da su bili teški, oni su nas u isto vreme ojačali, okrenuli jedne ka drugima i pokazali da se na međusobnom razumevanju i solidarnosti temelji očuvanje najviših ljudskih i duhovnih vrednosti.

Više nego ikada pre, danas su nam potrebni vera, jedinstvo i snaga kako bismo prebrodili sve posledice pošasti koja je uzdrmala ceo svet, ali i još više energije, nade i samopouzdanja da bismo nastavili putem razvoja i izgradnje stabilne budućnosti. Upravo je očuvanje mira i stabilnosti u Republici Srpskoj, kao delu Bosne i Hercegovine, najveći podsticaj za nastavak naše čvrste i plodotvorne saradnje i veza u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom pogledu.

Zato će Srbija ostati pouzdani oslonac Republike Srpske u svim dobrim nastojanjima usmerenim ka miru, opštoj dobrobiti i boljem životu svih.

Još jednom vam želim svako dobro. Živela Srpska! Živela Srbija!", navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Beograd,
08. januar 2021. godine

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volјu lјudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spolјnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena polјana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spolјnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidlјivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potencijalni lobista za interese naše zemlјe i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih lјudi koji se okuplјaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu lјudi. Koliki entuzijazam, energija, lјubav postoji kod tih lјudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volјu i potencijal kod tih lјudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iselјeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalјe božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hilјada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidid ržava, a to su lјudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlјi, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbilјni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlјa na najbolјi mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike lјubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbilјno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, lјubav prema lјudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

3.1.2021.

Izvor: Tanjug
 

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među 'upražnjenim' mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu, poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanje Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selakvić navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Djurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Djurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivou.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

2.1.2021.

Izvor: Tanjug

Nema veće tuge i žalosti za građane jedne zemlјe nego kada u jednom tragičnom događaju stradaju mladi lјudi.

Smrt osmoro mladića i devojaka u Posušju obojilo je tugom i novogodišnje praznike u Srbiji, jer svaki put kada izgubimo nekoga mladog gubimo i deo zajedničke budućnosti.

Molim Vas da prenesete izraze mog najdublјeg i najiskrenijeg saučešća građanima Bosne i Hercegovine i porodicama preminulih.

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković

2.1.2021.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.

Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

29.12.2020.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,
24. decembar 2020. godine

 

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da je neprihvatljivo da se govori o rušenju Republike Srpske kao jednog od entiteta BiH i navodi da Srbija smatra da Dejtonski sporazum ne može da se menja bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta.

On je za RTS rekao da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i da poštuje teritorijalni integritet BiH, ali da joj niko ne može zabraniti da voli srpski narod koji u BiH živi i da se o njemu brine, onako kako se i druge države brinu o svom narodu.  Kaže i da Srbija deli sa Rusijom slične stavove o Dejtonskom sporazumu, što je od značaja za stabilnost regiona.

Selaković je kazao da je Dejtonski sporazum kompleksan politički vojni mehanizam koji je uspostavio mir u krvavom ratnom sukobu na teritoriji Evrope i da, kao takav, sadrži niz detalja čije promene izazivaju lančane reakcije.

Govoreći o tekstovima koji su se pojavili u hrvatskim medijima, a u kojima se, između ostalog, navodi da je za region jedino rešenje slomiti kičmu Srbiji, Selaković kaže da je interesantno da u jednom danu u susednoj Hrvatskoj tri uticajna medija objavljuju tri teksta protiv Srbije, kako kaže, ničim izazvani, a u kojima napadaju politiku i strateško delovanje Srbije, kao i pravo Srbije da vodi brigu o Srbima u Kosovskoj Mitrovici, Crnoj Gori, Republici Srpskoj.

„Lomljenje kičme, osovina, to su reči koje podsećaju na govore i narative prethodnih perioda...", kazao je Selaković.

On navodi da je pristup predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo suprotan i da on govori da će Srbiji biti dobro, kada svima oko nje bude dobro, što je i ključ njegovih spoljnopolitičkih inicijativa u regionu.

Ministar je rekao da nekome smeta to što će Srbija sledeće godine premašiti po BDP susednu Hrvatsku, što će se, ako želi, zaduživati po tri puta manjim kamatnim stopama nego Crna Gora...

„To nekome smeta. Ekonomski snažna Srbija je faktor stabilnosti u regionu i ovom delu Evrope", kazao je Selaković.

On je rekao i da nije normalno to što je "nekome postalo normalno" da političkog predstavnika srpskog naroda u susednoj zemlji poredi sa nacističkim vođama, navodeći da bi reakcije međunarodne zajednice bile drugačije da tako nešto o drugim narodima govori neko iz Srbije.

Izvor: Tanjug

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, koji ga je obavestio o političkim napadima na Republiku Srpsku, kao i o pokušajima njenog urušavanja, te je uputio jasne zahteve i molbe Republici Srbiji.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saslušao je predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i zamolio ga da u danima i nedeljama koje su pred nama upotpuni svoje zahteve koje predsednik Srbije smatra legitimnim, a odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj predsednik Vučić definisao je na sledeći način:

1. Predsednik Vučić je zaključio da Republika Srbija smatra da odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine mogu i moraju da budu unapređeni, pre svega kroz značajnije ekonomske integracije, povezivanje ljudi i pogled koji je uperen u budućnost, a ne u prošlost;

2. Predsednik Vučić je u svom odgovoru predsedavajućem Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku, istakao da Srbija neće ni na koji način zatvarati granicu za ljude iz Republike Srpske, bez obzira na epidemiološku situaciju u Republici Srbiji i Republici Srpskoj;

3. Predsednik Vučić je naglasio da je Srbija pomogla značajnim finansijskim sredstvima Republici Srpskoj – poslednji put u iznosu od 20 miliona evra (40 miliona konvertibilnih maraka), te da će nastaviti da pruža svaku vrstu ekonomske i finansijske podrške našem narodu u Republici Srpskoj;

4. Republika Srbija smatra da je Dejtonski sporazum moguće promeniti samo uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta, uz činjenicu da Republika Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i ni na koji način ga nije i neće narušavati, ali zahteva da se prekine sa pretnjama ukidanjem i nestankom Republike Srpske, jer je Republika Srpska ustavna kategorija Bosne i Hercegovine, proizašla iz dogovora o miru tri konstitutivna naroda i potvrđena u Dejtonu. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik razgovarali su i dogovorili konkretne akcije po pitanju izgradnje kompleksa Jasenovac - Donja Gradina na teritoriji Republike Srpske.

Beograd,
14. decembar 2020. godine

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Obaveštavamo da će Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovati Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu, 29. decembra 2020. godine. Konferencija će zbog pandemije Covid-19 biti održana putem Zoom aplikacije.

Tema Konferencije biće rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane korona virusom, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljena internet stranica UNS www.umrezavanje.rs, pokrenuta povodom desete jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na Konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs, do 17. decembra 2020. godine.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2020/2021. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Rok za prijavu je 30. decembar 2020. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku.

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Srbija_za_Srbe_iz_regiona_2020-2021._1.pdf

 

Obaveštavamo da je Kabinet predsednika Vlade Republike Srbije gospođe Ane Brnabić pripremio dve brošure pod nazivom „Serbia-Emerging tech development hub“ i „Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede“, u cilju promocije Republike Srbije kao povoljne destinacije za poslovanje i investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije.

Brošurama se može pristupiti na sledećim internet adresama:

1. Brošura, Serbia-Emerging tech development hub
http://innovations.serbiacreates.rs/

2. Brošura, Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede
https://inovacije.srbijastvara.rs/

 

Državljani Republike Srbije mogu bez ograničenja da uđu u Bosnu i Hercegovinu ili da tranzitiraju preko teritorije Bosne i Hercegovine. Ažurirano 18.07.2020.

Obaveštavamo da su donete odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Uvid u donete odluke može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

 

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kojem se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavlјaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela odluke o otvaranju svih graničnih prelaza Republike Srbije, koji od 22. maja 2020. godine funkcionišu u uobičajenom režimu.

Pripadnici nadležnih državnih organa vršiće standardne granične provere, a u skladu sa Zakonom o graničnoj kontroli i drugim relevantnim propisima.

Takođe, pomenutim odlukama ukinuta je i zabrana ulaska u Republiku Srbiju, kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana.

Shodno navedenom, za ulazak u Republiku Srbiju više nije potrebna posebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih, ni za ulazak svih kategorija stranih državljana.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje na srpskom i engleskom jeziku, o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Napominjemo i da strani državljani, kojima je rok važenja privremenog boravka u Republici Srbiji istekao nakon proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji zbog epidemije zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, mogu ući u Republiku Srbiju najkasnije do 1. jula 2020. godine i zakonito podneti zahtev za produženje privremenog boravka u roku od 30 dana od dana ulaska u Republiku Srbiju.

Takođe, odlukama je propisano i da se svim licima, kojima je u ranijem periodu prilikom ulaska u Republiku Srbiju određena mera stavljanja pod zdravstveni nadzor (izolacija u kućnim uslovima u trajanju od 14 dana), ista mera donošenjem ove odluke ukida.

Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike („Službeni glasnik RS“, broj 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

Republička izborna komisija (RIK) donela je 11. maja 2020. godine Rešenje o nastavku sprovođenja izbornih radnji.

Takođe, RIK je donela i Rokovnik za vršenje izbornih radnji prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana Republike Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, prema lokalnom vremenu u Republici Srbiji).

Zahtev se može podneti putem elektronske pošte (srbamba@bih.net.ba), putem pošte, faksa (+38733 221 469), kao i lično u Ambasadi Republike Srbije u Sarajevu (adresa - Obala Maka Dizdara 3a, dolazak najaviti telefonom).

Zahtev za upis u birački spisak da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde.

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu raspisalo ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi su otvoreni od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Sve potrebne informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na sledećem linku – https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.

Odlukom Vlade Republike Srbije o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, od 19. marta 2020. godine, zatvaraju se svi granični prelazi za ulazak putnika u Republiku Srbiju – u međunarodnom drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, kao i za ulazak preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj prema susednim zemljama.

Takođe, propisana je i zabrana sletanja i poletanja sa aerodroma u Republici Srbiji.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima) ili druga mera zdravstvenog nadzora utvrđena aktom ministra nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa epidemiološkom situacijom, odnosno u cilju procene epidemiološkog rizika.

Lica koja ulaze u Republiku Srbiju, a kod kojih se uočavaju simptomi zarazne bolesti COVID-19, odmah se upućuju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu u cilju daljeg sprovođenja propisanog postupka.

Molimo da se sa aktuelnim odlukama Vlade Republike Srbije i drugih državnih organa upoznate na internet adresi: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/fp/covid19.

In order to safer overcome the social situation due to COVID-19 epidemic, and to facilitate access to cultural contents to the citizens of Serbia, as well as to users from other countries, the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia offered a large scale of programs of National Cultural Institutions available in digital format (virtual tours, digital audio and video materials, photos, texts, 3D scanned objects, etc.) in different languages.

The information about above mentioned programs are available at the following link:
http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/digital-contents----serbian-cultural-institutions-2020

The official Site of the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia:
http://www.kultura.gov.rs/cyr/
http://www.kultura.gov.rs/en/

SERBIAN FILMS (available on-line/feature-length films)

1. Next to me (Pored mene, 2015), Stevan Filipović,
(drama, 110 minutes)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314
Link: https://www.youtube.com/watch?v=hpKAFB9QUZc

2. Skinning (Šišanje, 2010), Stevan Filipović,
(drama, 98 minutes)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=169
Link: https://www.youtube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Sheitans Warrior (Šejtanov ratnik, 2006), Stevan Filipović,
(fantastic comedy, 94 minutes)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152
Link: https://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE
 

U skladu sa Odlukom Vlade Republike Srbije o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, obaveštavamo da je Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Sarajevu ograničilo prijem zahteva za vize stranih državljana koji nameravaju da ulaze na teritoriju Republike Srbije.

Pomenuto ograničenje biće na snazi do prestanka važenja Odluke.

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo:

- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini;
- Konkurs za finansiranje/sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.

Detaljne informacije o pomenutim konkursima dostupne su na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije – www.kultura.gov.rs.

Obaveštavamo da je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije raspisala konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara 2020. godine.

Sve potrebne infomacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku – http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.

Obaveštavamo da je Narodna banka Srbije, u skladu sa relevantnim zakonskim propisima, izradila Finansijski vodič za povratnike, u cilju unapređenja informisanosti građana Republike Srbije koji žele da se vrate u našu zemlju, uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem.

Cilj je da se na jednom mestu pruže sveobuhvatne informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak državljana Republike Srbije iz inostranstva, a u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijski vodič dostupan je na internet stranici Narodne banke Srbije na srpskom i engleskom jeziku na sledećim linkovima:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf

Odluka o dodeli Ugovora za javnu nabavku jednog (1) novog službenog automobila za potrebe Ambasade Republike Srbije u Bosni i Hercegovini, dostupna je na sledećem linku http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Odluka_o_dodeli_Ugovora_1.pdf.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Ambasada Republike Srbije u Bosni i Hercegovini pokreće postupak javne nabavke 1 (jednog) novog službenog automobila (godina proizvodnje 2019, sa 0 pređenih km).

Rok za podnošenje ponuda je 26. novembar 2019. godine.

Poziv za podnošenje ponuda i Konkursnu dokumentaciju možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Poziv_za_podnosenje_ponude-nabavka_male_vrednosti.pdf

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Konkursna_dokumentacija_01.doc

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2019/2020. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Rok za prijavu je 06. septembar 2019. godine.

Odluka o dodeli stipendija Vlade Republike Srbije biće doneta do 30. septembra 2019. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku. http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Konkurs_2019-2920._godina.pdf

Brošura sa svim potrebnim informacijama o kandidaturi Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO, za period 2019-2023. godine, dostupna je na sledećem linku.http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/REPUBLIC-OF-SERBIA-CANDIDATE-FOR-THE-UNESCO-EXECUTIVE-BOARD-2019-2023-compressed.pdf

U Beogradu, u periodu od 13. do 17. oktobra 2019. godine, održaće se 141. zasedanje Skupštine Interparlamentarne unije (IPU), čiji će domaćin biti Narodna skupština Republike Srbije.

Glavna tema predstojećeg zasedanja Skupštine IPU, koje se održava na 130. godišnjicu te organizacije, biće „Jačanje međunarodnog prava: uloga i mehanizmi parlamenata i doprinos regionalne saradnje“.

Imajući u vidu značaj rada Skupštine IPU, kao najuticajnijeg mehanizma globalne interparlamentarne saradnje, na 141. zasedanju u Beogradu očekuje se prisustvo velikog broja delegacija iz čitavog sveta na najvišem nivou.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković osuđuje uvrede narodne poslanice Srpske radikalne stranke Vjerice Radete, koje je iznela povodom smrti Hatidže Mehmedović, predsednice Udruženja „Majke Srebrenice“.

„Najoštrije osuđujem strašne i nedopustive uvrede narodne poslanice, koje ne priliče nekome ko je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i ugrožavaju dostojanstvo Narodne skupštine. Izneti stavovi su neprihvatljivi i ni na koji način ne odražavaju stavove i vrednosti koje zastupa Narodna skupština Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije je predstavničko telo civilizovanih i pristojnih ljudi, kakvi i jesu građani Srbije.

U ime Narodne skupštine i u svoje lično ime izjavljujem iskreno saučešće povodom smrti Hatidže Mehmedović.

Narodna skupština nastaviće da razvija saradnju u regionu, zalažući se za veće razumevanje svih koji žive na ovim prostorima, u cilju stabilnosti i mira, koji su nam neophodni da bi se čitav region razvijao. “

         Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, delegacija Ambasade Republike Srbije u Bosni i Hercegovini, koju je predvodio ambasador Stanimir Vukićević, zajedno sa načelnikom opštine Sokolac Milovanom Bjelicom, predstavnicima lokalne vlasti i predstavnicima Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih doborovoljaca 1912-1918, godine opštine Sokolac, 11. novembra 2014. godine u 11 časova, položili su vence na  spomen obeležje solunskim doborovoljcima u Sokocu i odalI počast stradalima u Prvom svetskom ratu.
           Nakon polaganja venaca,  ambasador Stanimir Vukićević istakao da je to važan datum za Republiku Srbiju, da  je u Prvom svetskom ratu poginula jedna trećina populacije u Srbiji, a da je na dan 11. novembra zaustavljeno stradanje. Srbija i pored velike golgote koju je preživela stala je rame uz rame sa silama pobednicama i oslobodila se od neprijatelja. Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se proslavlja kao državni praznik, a posvećen je ljudima koji su dali svoje živote i ugradili svoju krv u temelje Srbije, te odbranili čast i dostojanstvo srpkog naroda.

            Načelnik opštine Sokolac Milovan Bjelica, takođe je istakao da je narod ovog kraja dao velike žrtve u Prvom svetskom ratu, i da je opština Sokolac u njihovu čast podigla ovo spomen obeležje, njima 363, koji su otišli da se bore i brane braću u Srbiji. Naglasio je da je opština Sokolac jedna od retkih opština u BiH koja nije zaboravila svoje pretke koji su stradali u periodu 1912-1918. godine.

          Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijsporom i Srbima u regionu, raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba iz regiona. Konkurs je otvoren do 19. novembra 2014. godine.

             Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji za cilj imaju upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu.

            Ukupna vrednost opredeljenih sredstava za ovaj Konkurs iznosi do 60.000.000 dinara, a organizacije koje se prijavljuju mogu aplicirati samo sa jednim projektom.

                  Detaljne informacije i dokumentaciju u vezi Konkursa možete preuzeti na sledećem linku: KONKURSI

                                     http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-projekte-srba-iz-regiona-2/

             Ambasador Republike Srbije u Bosni i Hercegovini Stanimir Vukićević posetio je 3. novmbra 2014. godine predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u Banja Luci.
            Tom prilikom predsednik M. Dodik obavestio je ambasadora S. Vukićevića o procesu formiranja vlasti u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

             Ističući da je saradnja Republike Srpske i Republike Srbije na zavidnom nivou, predsednik R. Srpske i ambasador R. Srbije saglasni su da još ima prostora da se ta saradnja produbljuje i unapređuje, u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelenim vezama Srbije i Republike Srpske.
             Ambasador R. Srbije i predsednik R. Srpske razmenili su mišljenja i o ostalim aktuelnim temema  u R. Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

           Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 30. oktobra 2014. godine, usvojila Odluku o ulasku bez viza nosioca stranih putnih isprava, koji poseduju važeću Šengen vizu, vizu Velike Britanije i ostalih država članica Evropske unije ili vizu Sjedinjenih Američkih Država i nosioca stranih putnih isprava koji imaju regulisan boravak u državama Šengen zone, državama članicama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS", broj 119 od 31. oktobra 2014. godine i stupa na snagu 8. novembra 2014. godine.

           Ovom Odlukom, pomenute kategorije stranih državljana mogu, bez viza, ulaziti, tranzitirati i boraviti u Republici Srbiji, najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, s tim da dužina boravka bude usklađena sa periodom važenja navedenih viza ili dozvola boravka.

           Deklaraciju o ulozi države u rešavanju pitanja nestalih usled oružanih sukoba i zloupotrebe ljudskih prava, potpisali su u Mostaru, 29. avgusta 2014. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, Crne Gore Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

           Tim dokumentom države su potvrdile predanost u rešavanju pitanja osoba nestalih usled oružanog sukoba i povreda ljudskih prava u okviru odgovornosti države da osigura trajni mir i unapredi saradnju i pomirenje u demokratskim društvima koja podržavaju i štite ljudska prava.

           Na ceremoniji potpisivanja Deklaracije, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić istakao je da Srbija nikada neće odustati od potrage za nestalim licima niti od zahteva da se odgovorni procesuiraju i sankcionišu i ukazao na snažnu opredeljenost Srbije za savesno i odgovorno rešavanje sudbine nestalih, ne obazirući se na nacionalnu i versku pripadnost, kao i očekivanje da se isti pristup iskaže i sa drugih strana.

Povodom nezapamćenih elementarnih nepogoda koje su pogodile Republiku Srbiju, u cilju saniranja posledica poplava i zbrinjavanja ugroženog stanovništva, Vlada Republike Srbije otvorila je sledeće žiro-račune na koje se mogu  uplatiti novčana sredstva za pomoć:

Dinarski žiro-račun – Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti poplave, broj: 840-3546721-89;
Devizni žiro-račun 01-504619-100193230-000000-0000- Ministarstvo finansija-Uprava za trezor, Beograd-namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava, IBAN kod: RS35908504619019323080, sa instrukcijama za uplatu u EUR i USD:

Uplata u EUR:                                                                          Značenje:

SWIFT MESSAGE FIN 103

FIELD 32A:    VALUE DATE-CURRENCY-AMOUNT

FIELD 50K:    ORDERING CUSTOMER

FIELD 56A:    DEUTDEFF                                                      - korespodentska banka                                           
/INTERMEDIARY/

FIELD 57A:    /DE20500700100935930800         - broj računa korespodentske banke
/ACC. WITH BANK/  NBSRRSBG                                         - SWIFT

FIELD 59:   /RS35908504619019323080                          - IBAN
(BENEFICIARY)  MINISTARSTVO FINANSIJA
UPRAVA ZA TREZOR

FIELD 70:   DETAILS OD PEYMANT

UPLATA U USD:                                                                      Značenje:
SWIFT MESSAGE FIN 103

FIELD 32A:    VALUE DATE-CURRENCY-AMOUNT

FIELD 50K:    ORDERING CUSTOMER

FIELD 56A:   BKTRUS33                                                        - korespodentska banka 
/INTERMEDIARY/

FIELD 57A:   /04415465                                       - broj računa korespodentske banke
/ACC. WITH BANK/  NBSRRSBG                                          - SWIFT

FIELD 59:    /RS35908504619019323080                         -  IBAN 
(BENEFICIARY)  MINISTARSTVO FINANSIJA
    UPRAVA ZA TREZOR

FIELD 70:    DETAILS OF PAYMENT

Ambasada Republike Srbije u Sarajevu od 14. aprila 2014. godine počela je da prima zahteve za izdavanje novih biometrijskih pasoša Republike Srbije.
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje biometriskih pasoša potrebno je da predate sledeća dokumenta: 1) original uverenja o državljanstvu Republike Srbije koji nije stariji od godinu dana, 2) original izvoda iz matične knjige rođenih izdat od strane matične službe u Republici Srbiji i 3) lični dokument za identifikaciju (pasoš, lična karta ili vozačka dozvola). Lični dokumenti za identifikaciju bi trebalo da budu izdati od strane nadležnih organa Republike Srbije. Međutim, ukoliko podnosilac zahteva ne poseduje nijedan identifikacioni dokument Republike Srbije, prihvatiće se i identifikacioni dokumenti koji su izdali nadležni organi Bosne i Hercegovine.
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje biometrijskog pasoša obavezno je lično prisustvo. Ukoliko se zahtev podnosi za maloletno dete neophodno je prisustvo deteta.
Bliže informacije možete naći na našoj Web stranici pod sekcijom „konzularne usluge / putne isprave“.

Ambasador S. Vukićević se u Banjoj Luci, 11.02.2014, u odvojenim susretima sastao sa predsednikom R. Srpske M. Dodikom i predsednicom Vlade R. Srpske Ž. Cvijanović.  Prilikom susreta sa predsednikom R. Srpske M. Dodikom razgovarano je o aktuelnoj političkoj situaciji u R. Srpskoj, koju M. Dodik ocenio kao stabilnu. Takođe, naglašena je važnost produbljivanja saradnje R. Srbije i R. Srpske u obostranom interesu.
Tokom susreta ambasadora S. Vukićevića sa predsednicom Vlade R. Srpske Ž. Cvijanović, razgovarano je o političkoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji i BiH. Takođe, posebno je apostrofirana važnost Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama R. Srbije i R. Srpske i sagledani aspekti njegovog sprovođenja.

Tokom susreta ambasadora Republike Srbije S. Vukićevića sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH B. Izetbegovićem, 06.02.2014, obostrano је konstatovano da је bilateralna saradnja dve zemlje dobra, i da značajan nivo političke saradnje treba nastaviti i u narednom periodu. Posebno је apostrofirano da је bilateralna saradnja nužna i potrebna u oblasti evropskih integracija i da dve zemlje moraju dati aktivan doprinos jačanju regionalne saradnje. Naglašeno da Srbija i Bosna i Hercegovina u narednom periodu posebnu pažnju trebaju da posvete razvoju ekonomske saradnje.
B. Izetbegović izrazio negodovanje povodom aktuelnog raspisivanja poternice za Naserom Orićem, ali obostrano konstatovano da se radi o pitanju koje u nadležnosti pravosudnih institucija. 

Prilikom susreta ambasadora R. Srbije u BiH S. Vukićevića da srpskim članom Predsedništva BiH N. Radmanovićem, u Sarajevu, 29.01.2014, razmenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj situaciji, regionalnoj saradnji i evropskim integracijama i tom prilikom je konstatovano da su odnosi dve zemlje dobri, uz očekivanje da će se dobra bilateralna saradnja nastaviti u narednom periodu, kao i da će dve zemlje dati aktivan doprinos jačanju regionalne saradnje na prostoru Zapadnog Balkana.  Član Predsedništva BiH N. Radmanović je, uz dobrodošlicu ambasadoru S. Vukićeviću, naglasio veliki značaj otvaranja pristupnih pregovora Republike Srbije za članstvo u EU, što je ocenio kao značajan događaj, ne samo za Srbiju, nego i za čitav region.  Zajednički je, takođe, ocenjeno da će posebno mesto u ekonomskoj saradnji između Republike Srpske, odnosno BiH i Srbije, imati budući zajednički projekti u energetskom sektoru, hidroelektrane na Drini i Južni tok. 

ZPSM i MIP BiH Z. Lagumdžija primio je u nastupnu posetu ambasadora Republike Srbije u BiH S. Vukićevića, 21. januara 2014. godine. Zajednički je ocenjeno da su bilateralni odnosi BiH i Srbije dobri i stabilni, a politički dijalog na svim nivoima intenzivan. Takođe, zajednički је ocenjeno da je saradnja na regionalnom nivou dobra. Iskazana je obostrana opredeljenost za dalje unapređenje saradnje u svim oblastima i potvrđena posvećenost dve zemlje evropskom putu. ZPSM i MIP BiH Z. Lagumdžija uputio je čestitke državnom vrhu Srbije povodom otpočinjanja pregovora sa EU i iskazao zahvalnost Vladi Srbije na pomoći u rešavanju problema bh državljana koji su ilegalno boravili i radili u Ruskoj Federaciji.

Ambasador Republike Srbije u BiH Stanimir Vukićević predao je 21. januara 2014. godine akreditivna pisma predsedavajućem Predsedništva Bosne i Hercegovine Željku Komšiću. U razgovoru koji je usledio konstatovano je da se odnosi dve zemlje kreću uzlaznom putanjom što se potvrđuje  dinamikom poseta i sadržajnim dijalogom na svim nivoima. Ukazano je da ima prostora za unapređenje ekonomske saradnje, kao i u oblasti obrazovanja i kulture. Zajednički je ocenjeno da i BiH i Srbija ostaju posvećene evropskim integracijama. Predsedvajući Predsedništva BiH Željko Komšić uputio je čestitke državnom vrhu Republike Srbije na otpočinjanju pregovora sa EU. 

U skladu sa nastojanjima da se unapredi stručno usavršavanje studenata i postdiplomaca Republike Srbije, usvojen je novi Pravilnik, kojim se uređuju uslovi i okvir za obavljanje stručne prakse u zemlji i inostranstvu pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova.
Stručna praksa je deo posebnog Programa stručnog usavršavanja i osposobljavanja i sprovodi se prema potrebama i mogućnostima Ministarstva spoljnih poslova, shodno predlozima organizacionih jedinica i diplomatsko-konzularnih predstavništva R. Srbije, i podrazumeva neposredno upoznavanje sa poslovima iz delokruga Ministarstva i državne uprave.
  Za obavljanje stručne prakse, koja traje najmanje dve nedelje a najduže šest meseci, mogu da se prijave punoletni državljani Republike Srbije, koji su studenti osnovnih studija, diplomci ili studenti poslediplomskih studija na fakultetima u R.Srbiji ili inostranstvu, a nisu u stalnom radnom odnosu.
  Zainteresovana lica treba da podnesu odgovarajuću molbu za obavljanje stručne prakse najmanje dva meseca pre planiranog početka prakse, prijavu (dobija se u Ambasadi Republike Srbije u Sarajevu) kao i fotokopiju važeće lične karte ili pasoša Republike Srbije, biografiju i potvrdu fakulteta o studijama i prosečnoj oceni.
Lice koje obavlja stručnu praksu nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za stručnu praksu. Ministarstvo i diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije ne snose putne troškove, troškove osiguranja, smeštaja i ishrane, kao ni druge troškove u vezi sa obavljanjem stručne prakse, osim ako drugačije nije predviđeno.
Za dodatne informacije svi zainteresovani mogu da se obrate Ambasadi |Republike Srbije u Sarajevu, elektronskom poštom, lično ili putem telefona, svakog radnog dana od 09,00 do 13,00 časova.